Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/4.04.2019.

Poruka KIC Pariz: Nemojte nas više brukati

vizuelne-umetnosti
  • Wikipedia / Miomir Grujić Fleka / Venera 2000
Autor fotografije:

Kaleidoskop media



Prva izložba koja će biti postavljena u Kulturnom centru Srbije u Parizu posle skandala sa uklanjanjem slika Biljane Vilimon i Vlade Veličkovića je multimedijalna postavka: "Zvuk, Zrak, Znak", kao omaž umetniku Miomiru Grujiću Fleki.

Otvaranje izložbe je 5. aprila i trajaće do 13. maja. Šapčanin i Beograđanin Miomir Grujić Fleka bio je nezaobilazna figura beogradske progresivne scene 80-tih i 90-tih godina 20. veka. Kao tvorac i programski direktor čuvenog kluba Akademija u Beogradu, ili kao autor kultne emisije Šišmiš na radiju b92 Fleka postaje zaštitni znak beogradske andergraund scene.

Multimedijalna postavka ZvukZnak Zrak je priča o njemu. Povodom otvaranja izložbe, a posle mrlje sa "rolanjem" slika javnosti se obratio Milan Atanasković, umetnik, nekadašnji glavni i odgovorni urednik Art TV – kanala kulture u Beogradu od 1992. - 2002, koji od 2003. živi u Parizu.

Njegovo obraćanje prenosimo integralno:

Povodom nedavnog ''rolanja'' (ili sklanjanja) slika о bombardovanju 1999. u galeriji Kulturno-informativnog centra Srbije u Parizu, kome sam i sam bio svedok, tekstova i priloga objavljenih u srpskim medijima, posebno motivisan izjavom direktora ove diplomatsko-kulturne institucije Radoslava Laleta Pavlovića da će biti toga još (Politika 29/03 i TV PRVA), osećam potrebu da javno, u svoje lično ime, kao umetnik, i u ime svih građana Srbije bilo gde u svetu, zamolim nadležne: MOLIMO VAS NEMOJTE NAS VIŠE BRUKATI!

Nemojte više, u naše ime, po svetu slati kadrove koji nisu dorasli funkciji, koji proizvode skandale i narušavaju ugled Srbije i posao zbog kojeg su poslati ne umeju da rade.   

Sledeća izložba u Kulturnom centru Srbije je "Zvuk, Zrak, Znak" Miomira Grujića Fleke (1954 - 2003), mog prerano preminulog prijatelja i dugogodišnjeg umetničkog saborca na umetničkom i medijskom polju.

Zamoljen sam, od strane njegove porodice i kustosa iz Kulturnog centra Šabac, da pomognem oko organizacije njegove izložbe najavljene u terminu od 05/04 – 13/05 2019. Ja ću to učiniti onako kako bi to sam umetnik uradio da je živ. Najbolji prilog Flekinoj izložbi je njegov  "Prigovor savesti" iz 2000. godine, koji je začuđujuće ponovo aktuelan i to baš u kontekstu nedavnih događaja u Kulturnom centru Srbije.

Ovo je jedini način da ga možda pročitaju i čuju oni na koje se ovaj tekst i danas odnosi, to je jedini efikasan način da ga čuje i shvati i sam direktor Kulturnog centra i da možda u njemu pronađe onaj deo koji se obraća baš njemu, pa da posle toga odustane od daljeg pravljenja komedija na račun svih nas.


"Prigovor savesti", Miomir Grujić Fleka, oktobar 2000.

(Tekst je deo izložbe "Zvuk, Zrak, Znak", KIC Pariz 05/04 - 13/05 2019. odobrene i podržane od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije) 

''Kao umetnik, novinar i animator kulture sa dvadeset godina javnog staža i statusom Javnog Ilegalca, dopuštam sebi Slobodu da se na ovaj način obratim Javnosti i Savremenicima. Kao pojedinačni pojedinac, bez ambicija i pretenzija u nastupelom grabežu za moć, pozicije i počasti, govorim u sopstveno ime, obavezan isključivo sopstvenim dosadašnjim radom u prilog osvajanja Slobode i Nezavisnog Mišljenja. Polazeći od notorne činjenice da je pojam lične i kolektivne Savesti moguće izvesti jedino iz pojma lične i kolektivne Svesti, i dalje, uzimajući u obzir višegodišnje, katastrofalno stanje pomenute kolektivne Svesti, ovaj Prigovor ne upućujem mnoštvu vlasnika lične Krivice, pa čak ni dezavuisanim institucijama, instancama i distancama Zajednice. Dopustite mi, dakle, da vašoj Pažnji ponudim sledeću argumentaciju: Prigovor Savesti ne upućujem Majstorima petorazrednog cinizma i tragikomične Demagogije, eksponenetima dojučerašnjeg režima koji se od prvog do poslednjeg dana vladavine legitimisao kao pogrebno preduzeće, ustanovljeno od strane ljudi koji su svesno, racionalnim izborom odbacili Moral, Odgovornost i Savest, i stali na stranu Zla. Prigovor Savesti ne upućujem ni dojučerašnjim Sluškinjama pomenutog režima, Vojsci i Policiji, ubedjen da će im upravo narod u čije ime su počinili nesagledive štete uputiti jedini merodavan, narodni Prigovor. Prigovor Savesti ne upućujem na adresu Narodne Crkve sa čijih je visokih instanci sve do nedavno, kao Glas Pomirenja do nas stizao pomirljivi poziv: Deco naša, ako već lažete, kradete i ubijate, činite to u ime Viših Interesa! Ovaj Prigovor Savesti ne upućujem vodećim Institucijama narodne kulture, Nacionalnoj akademiji i vrlim Ha-Hademičarima čija se očinska zabrinutost nad sudbinom naroda odrazila na sposobnosti Memorije, pa su glatko zaboravili na Memorandum. Prigovor Savesti ne upućujem Proizvodjačima Stvarnosti, mas-medijskim Podanicima Maloumlja i Kreatorima Obmane čija se interpretacija Kolektivne Istine tokom protekle decenije svodila na pobedonosni slogan: Istina je bezbroj puta uporno ponovljena laž! Svedoci tako proizvedene Stvarnosti od prvog trenutka znaju da je jedno odlučno, esnafsko NE moglo da osujeti i spreči desetogodišnji Košmar i Unakaz. Prigovor Savesti ne upućujem gomili mediokriteta na ključnim društvenim položajima, samozvanim Ekspertima, profesionalnim Diletantima, vrhunskim stručnjacima za sprovodjenje Negativne Selekcije i uglednim Biznismenima koji su udruženim snagama sopstvenu zemlju pretvorili u globalnu buvlju pijacu i fabriku Lumpenproleterijata. Prigovor Savesti ne upućujem Pobunjeničkoj Estradi, Pevačima lažnih pesama, gomili trovača, nadničara i tezgaroša, koji su nas u svim mogućim i nemogućim prilikama i neprilikama, u dobru i zlu, u miru i nemiru, guslili sopstvenim Smradom, trulim sujetama i jeftinim multipraktik Porukama širokoeksploatisanim u svrhu stimulacije, najprimitivnije masovne Egzaltacije. Prigovor Savesti, konačno, ne upućujem čak ni Izvršiteljima koji su obavili linč Morala i silovanje Pravde. Prigovor Savesti upućujem upravo žrtvi tog linča i silovanja, Većinskom, Kolektivnom Čoveku ove Zajednice. Čoveku koji je pristao na podmetnutu Zabludu prema kojoj Kolektivna Krivica ne zna za Odgovornost iznudivši tako u prilog sopstvenih zlotvora i u korist sopstvene Štete, prezir i ogorčenje čitave Planete, i konačno, Izgovor o ugroženosti sopstvenog Opstanka. Klizeći ka Dnu Bezdana, duboko uljuljkan u naručju Bolesti teškog budjenja, više od pola veka nesposoban da obezbedi sopstvenu biološku, ekonomsku i duhovnu reprodukciju, utonuo u Samoobmanu, u kojoj je Inat sinonim za Ponos, a Prkos zamena za Dostojanstvo, gluv za poruke sopstvene Istorije i za Mudrost sopstvenih Predaka, koja na sve moguće načine upozorava da Mentalitet proizvodi Autoritet, uzdižući sopstvenu Nezrelost u visine Nebeske Vrline, Kolektivni Čovek je pevao Bože Pravde, odbijajući da vidi kako je Pravda neumoljiva i surova sve vreme tu, na Snazi. Dok podvlači crtu i ispostavlja Račun uz zatezne Kamate, prozvana Pravda strpljivo ponavlja Veliko Načelo dostupno svakom živom Stvorenju pod Kapom Nebeskom: Ne čini drugome ono što ti ne želiš da drugi čini tebi! Ovom do juče pregaženom Čoveku nije potrebno ni Pomilovanje ni Pokajanje da bi se ponovo uspostavio kao Uspravni Čovek. Treba mu mnogo Svesti, Savesti, Hrabrosti i spremnosti da stane pred sopstveno doskora iskrivljeno Ogledalo. Priznanje da je lik u odrazu Ogledala prizor Suštine koju ubuduće mora stvarati, braniti i za nju odgovarati sam. Sam pred Sobom i u sopstveno Ime. U nadi da ovaj Prigovor Savesti neće doživeti sudbinu Kasandrine pesme zataškane pod tepih, šaljem ga na adrese svih javnih glasila u Prestonici, uz razumljivu molbu da ga objave integralno ili da ga, već prema izboru sopstvene Savesti ne objavljuju uopšte.''

U Beogradu, 10. oktobra, 2000. Miomir Grujić Fleka


PROČITAJTE I:

PONIŽENJE SRBIJE U KULTURNOM CENTRU SRBIJE U PARIZU

SMENITI AMBASADORKU SRBIJE U PARIZU


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box