Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/25.06.2021.

Otvoren 58. Oktobarski salon |FOTO|

vizuelne-umetnosti
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Oktobarski salon

 

Ovogodišnje izdanje 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala pod sloganom Sanjari otvoreno je danas na nekoliko lokacija u gradu.

Izložene radove posetioci mogu videti u Muzeju grada Beograda (Resavska 40b), Kulturnom centru Beograda (Knez Mihailova 6 i Trg Republike 5/I), Dvorani kulturnog centra Beograda (Kolarčeva 6), Parku ispred muzeja Jugoslavije (Mihaila Mike Janković 6), podzemnom prolazu na Terazijama (ugao Kralja Milana i Terazija), tržnom centru Trg republike Staklenac (bilbord), trećem programu RTS-a, drugom programu Radio Beograda i drugim javnim prostorima.

↑↑↑Deo radova sa više lokacija pogledajte u galeriji iznad teksta. ↑↑↑

Do 22. avgusta na navedenim lokacijama, 63 umetnika iz različitih delova sveta, predstavlja 140 umetničkih radova od čega je 40 novih produkcija i 20 umetničkih intervencija u javnom prostoru. Svi izložbeni prostori su otvoreni za publiku od 13 časova.

Umetnički direktori i kustosi Oktobarskog salona Ilarija Marota i Andrea Bačin istakli su je da su veoma srećni jer su uspeli da otvore ovo 58. izdanje Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala, nakon tri godine napornog rada i četiri odlaganja otvaranja.

Čast nam je da predstavimo svetsku premijeru nekih radova Džoša Klajna i Džona Rafmana, nove projekte Tana Huseina Klarka; Maksa Hupera Šnajdera, Aleksandre Domanović, Nore Turato, Klare Hosnedlove, Melike Kare, Ebeko Muslimove; Augustasa Serapinasa, Prešes Okojomon, Emili Mej Smit, Dejvida Horovica, Klaudije Komte, Davida Balule, grupe Invernomuto, Bojana Šarčevića, kao i Siprijana Gajara koji je svoj rad donirao gradu Beogradu. Na ovo dodajemo i dugu listu radova koji su delo ikoničnih i reprezentativnih umetnika, koje ćete videti na izložbi, a koji se predstavljaju po prvi put u ovom kontekstu. Među njima je instalacija Pjera Uiga, Nakon sna 1997, koja je stigla u Beograd nakon dugih diplomatskih pregovora sa Umetničkim centrom Voker iz Mineapolisa, kome bismo želeli da se zahvalimo i koji je dozvolio reprodukciju ovog neverovatnog rada u okviru izložbe. Veliku zahvalnost takođe dugujemo i Dejvidu Horovicu i njegovim pokušajima da otvori nove puteve i uspostavi novi dijalog između udaljenih glasova i različitih svetova – rekli su Marota i Bačin.

58. Oktobarac istražuje složenost današnjeg vremena i goruća pitanja savremenog sveta, kroz pogled sanjara, zahvaljujući kojima smo imali priliku da definišemo metaforični prostor slobode u kome možemo da prevazilazimo granice, državne ili lične, fizičke ili duhovne, i da redefinišemo pravila, uloge i kategorije, dok nadilazimo politike, geografije i rodna ograničenja. 

Ova izložba je jedno dugo istraživanje sveta snova. Umetnici uvek mogu da stvaraju nove svetove, uprkos svetu u kome živimo.  A u svetu u kome živimo, potrebni su nam umetnici i njihovi snovi. Kao kod onih vrata u filmu Matriks, pozivamo vas da uđete u različite svetove, koji se svi dešavaju sada i svuda – poručili su kustosi.

Od mnogobrojnih tema i pitanja zastupljenih kroz predstavljene radove, dominantno se ističe nekolicina i to: da li postoje i koji su to prostori naših snova? Šta čini realnost u digitalno doba i koja su njena granična polja? Šta je imaginarno a šta realno u svetu u kojem živimo u kojem preovladava princip simulacije? - samo su neka od aktuelnih pitanja koje postavljaju umetnici dok hrabro upiru svoj pogled u sadašnjost sa nadom u budućnost. Selektori, predstavljajući nam umetnike kao sanjare otvaraju pred nas čitav jedan novi svet, to nije svet zasnovan na činjeničnim podacima ili faktičkoj neupitnoj stvarnosti, već svet krhosti duše, individualnih snova i svega što se smatra ranjivim i imaginarnim. Pozvani smo da spoznamo taj svet, proširimo sopstvene vidike kako bismo prepoznali dobro u sebi ili drugima i živeli bolje svoju humanost – rekla je direktorka Muzeja savremene umetnosti, Marijana Kolarić.

Svima dugujem zahvalnost, celom timu koji se upustio u ovaj  u pojedinim momentima nemoguć poduhvat. Govorim o stvarima koje se dešavaju iza scene, o samoj postavci. Mogu potvrditi da su oni koji su postavljali, kao ribari pletući mrežu sami su se upecali u nju... morali su da budu sanjari da bi stvar isterali do kraja. Ja sam u novembru mesecu srećom, postao deo toga. To je bio onaj deo koji bio nije nimalo lak, gde još nismo znali da li ćemo imati Oktobarski salon. Želim da izrazim zadovoljstvo što se sam deo ove manifestacije – izjavio je ovim povodom Radovan Jokić, pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije.

Po rečima Aleksandra Ilića, vd direktora Kulturnog centra Beograda, ovogodišnja manifestacija 58. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala održava se u izmenjenom terminu i okolnostima usled pandemije.

Velika nam je čast i odgovornost što je decenijama unazad Kulturni centar Beograda organizator najveće manifestacije savremene vizuelne umetnosti u regionu. Oktobarski salon – Beogradski bijenale, kao jedna od najvažnijih manifestacija grada Beograda, uspela je uz velike napore i mnogobrojna pomeranja da se realizuje. Kao što i sam naziv govori, Sanjari prikazuju otvaranje novih perspektiva, slobodu, bolji položaj ne samo umetnika nego i ljudskih bića uopšte. Snovi služe da prvenstveno spoznamo sami sebe, a onda i svet kojem pripadamo, poručio je Ilić.


PROČITAJTE I:

PARIZ: IZLOŽBE PIKASA I RODENA (VIDEO)


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.