Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/23.11.2023.

Esencijalnost niti Jagode Buić u MSUB

vizuelne-umetnosti
  • Bojana Janjić
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / Foto: Bojana Janjić

 

U četvrtak 23. novembra, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, otvorena je izložba "Esencijalnost niti" umetnice Jagode Buić, na kojoj je predstavljen deo stvaralaštva jedne od ključnih umetničkih pojava druge polovine 20. veka na jugoslovenskom prostoru.

Jagoda Buić (1930–2022) je multimedijalna umetnica, rođena u Splitu, čije stvaralaštvo obuhvata širok spektar likovnog izraza, od pozorišne i filmske scenografije i kostimografije do tapiserije, kao najznačajnijeg područja njenog delovanja. Nakon 2000. godine, uz upotrebu papira, nastaju i specifični radovi na papiru i od papira: crteži, kolaži, asemblaži. Skulptura, takođe, u ovom periodu postaje njeno polje istraživanja

Radi se o umetnici sa ozbiljnim međunarodnim ugledom čiji je stvaralački opus, posebno u oblasti tapiserija, obeležio jugoslovensku umetničku scenu, ali i više od toga. Svojim specifičnim pristupom, sintetizujući „tradiciju ambijenta iz koga potiče" i „radikalizam i esencijalizam savremenog senzibiliteta", Jagoda Buić obeležila je razvoj tapiserije na međunarodnom planu. U svom intenzivnom bavljenju tapiserijama, počev od 1962. godine, kada ovaj medij postaje dominantan oblik izražavanja u njenom radu, što će trajati do početka građanskog rata u Jugoslaviji, umetnica je prošla kroz više stvaralačkih faza.

Specifičnost njenog postupka ogleda se, pre svega, u upotrebi materije prediva, tkanja, kao i u kompozicionim celinama. I dok dela nastala na početku opusa imaju izrazito primarni karakter, tokom vremena, ona postepeno narastaju u prostorne oblike u potpunosti sposobne da funkcionišu u prostoru, odnosno da, u sadejstvu prostora i oblika, formiraju uvek novu kompozicionu celinu. Time je izvršena geneza iz primarnih oblika tkanja u savremeno koncipiran vid likovnog izražavanja, zasnovan na svim principima savremenog poimanja umetnosti, kako to primećuje M. Gašparović u predgovoru retrospektivnoj izložbi.

Svojim neposrednim delovanjem u polju tapiserija Jagoda Buić je oslobodila tapiseriju njene tradicionalne uloge podređene ili prateće likovne discipline, dodelivši joj samostalnost i autentičnost posebnog umetničkog medija. Radikalno drugačije shvatanje tapiserije prihvaćeno je i na međunarodnoj umetničkoj sceni, posebno nakon Bijenala u Sao Paulu 1967, gde je Jagoda Buić prepoznata kao jedan od najznačajnijih autora na izložbi. Zajedno sa Magdalenom Abakanovič (Magdalena Abakanowicz), sa kojom je i izlagala povremeno, Jagoda Buić je označena kao protagonista „slovenskog vala" u tapiseriji, što je označavalo specifičan slovenski senzibilitet utemeljen na folklornoj tradiciji slovenskih naroda, vezan za upotrebu određenih prirodnih materijala.


MOŽDA VAS ZANIMA:


Na izložbi u Muzeju savremene umetnosti, pored tapiserija iz zbirke Muzeja savremene umetnosti, prikazane su tapiserije i crteži nastali u periodu od 1962. do 1977. koji su za ovu priliku pozajmljeni iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti, umetničke kolekcije Palate Srbije, umetničke kolekcije firme Internacional CG u stečaju, zbirke Muzeja Grada Beograda, kolekcije galerije Haos, Radionice za izradu tapiserija Atelje 61 iz Novog Sada, kao i iz više privatnih kolekcija u Beogradu.

Jagoda Buić je rođena u Splitu 14. marta 1930. godine, gde je pohađala osnovnu i srednju školu i tečaj slikanja kod Ante Kaštelančića. Maturirala je 1949. i iste godine uradila prve nacrte kostima za HNK u Splitu. Upisala je Akademiju za primijenjenu umjetnost u Zagrebu, a studije kostimografije i scenografije nastavila je 1952. u Rimu (Cinecitta) i Veneciji (Centro Internazionale delle Arti e del Costume). Diplomirala je u Beču 1954. na Akademiji primenjenih umetnosti (Akademie für angewandte Kunst), Odsek za unutrašnju arhitekturu i Odsek za tekstil.

Po povratku u Jugoslaviju intenzivno je radila na scenografiji i kostimografiji za pozorišne predstave u Hrvatskom narodnom kazalištu u Osijeku, Gradskom dramskom kazalištu Gavela u Zagrebu, Zagrebačkom gradskom kazalištu Komedija, Kazalištu "Ulysses" (Kralj Lir), Kazalištu Žar ptica (Mali princ), za Splitske ljetne igre (Orfej, Samson i Dalila, Kaligula, Aida), Dubrovačke ljetne igre (Dubravka, Grižula iliti Plakir, Tirena, Pavlimir...). Radila je za film (Pod sumnjom, Cesta duga godinu dana, Carevo novo ruho...) i televiziju (Karneval).

Ipak, ono po čemu je proslavljena u svetu je tapiserija, i to prostorna tapiserija. Godine 1965. stvara svoju prvu tekstilnu formu u prostoru, koju je otkupio Muzej Stedelik iz Amsterdama. Otada izlaže monumentalne tekstilne instalacije na svetskim bijenalima u Veneciji (1968, 1970, 2002); Sao Paulu (1967, 1975, 1979), Lozani (1965, 1967, 1969, 1971, 1973, 1975, 1977, 1985, 1987) i u najvažnijim svetskim muzejima (Pariz, Dizeldorf, Rio de Žaneiro, Buenos Ajres, Brisel, Cirih, Tokio, Rim, Milano, Amsterdam, Oslo, Barselona, Montreal, Čikago, Njujork, Madrid, Beč, Sao Paulo, Vašington, San Francisko, Darmštat...).

Njena dela se nalaze u mnogim javnim i privatnim umetničkim zbirkama  (Metropolitan Museum of Art u Njujorku, Musée d' Art Moderne de la Ville de Paris, UNESKO, u Sao Paulu, San Francisku, Vašingtonu, Dubrovniku, Splitu, Zagrebu, Beogradu, Zenici i dr.).

O njenom stvaralaštvu pisali su, između ostalih: Pjer Šenjo (Pierre Chaigneau), Zoran Kržišnik, Tonko Maroević, Suzan de Konink (Suzanne de Coninck), Jure Kaštelan, Vjenceslav Rihter (Vjenceslav Richter), Žak Lasenj (Jacques Lassaigne), Zvonko Maković, Pjer Restani (Pierre Restany), Josip Depolo, Vlado Buzančić, Peđa Milosavljević, Miodrag B. Protić, Kruno Prijatelj, Verner Šmalenbah (Werner Schmalenbach) i dr.

Preminula je u Veneciji 17. oktobra 2022.

Izložba će biti otvorena do 26. februara 2024. godine.


PROČITAJTE I:

ALEKSANDAR SEDLAR: ČOVEK JE VEĆI OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

TRANSFORMACIJA KULTURE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

NATAŠA DRAKULIĆ O AI: MOŽDA JE NEKADA SREĆA I U SAMOM NEZNANJU


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.