Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/4.01.2017.

Nikola Ojdanić - biti iskren prema radu

vizuelne-umetnosti
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
  • Nikola Ojdanić
Autor fotografije:

Piše: Lela Milivojević

Nikola Ojdanić je slikar, dizajner, ilustrator, karikaturista. Iako je završio industrijski dizajn, Nikola je veoma posvećen slikarstvu i karikaturi. O predstojećoj izložbi u kafe-galeriji Petak, procesu stvaranja i budućim planovima razgovarali smo sa Nikolom neposredno pred otvaranje izložbe.

U kafe-galeriji Petak, 5. januara 2017. biće otvorena izložba uz dodelu priznanja najboljim umetnicima koji su tokom 2016. u organizaciji Kreativne fabrike izlagali u tom prostoru. Šta će sve posetioci moći da vide? Koji vaš rad će biti izložen?

Kreativna fabrika je veoma bitno udruženje, zaista potrebno u današnje vreme. Sticajem okolnosti, tokom 2016. godine imao sam priliku da se detaljnije upoznam sa konkursima Kreativne fabrike i da na jednom od njih učestvujem. Ljudi okupljeni oko Kreativne fabrike i umetnički savet ove galerije neguju jedan izuzetno prefinjen i jedinstven pogled na umetnost, što se dalje reflektuje veoma specifičnim izborom i uopšte pristupom realizaciji svakog projekta. Za mene lično, ovi parametri su od presudnog značaja. Takođe, ne mogu da ne pomenem i autentičan ambijent u kojeme izložbe otvaraju i traju, jer premalo je kod nas ovako koncipiranih izložbenih prostora... Izuzetno mi je drago što sam postao deo jedne ovako lepe priče, odlukom Kreativne fabrike našao sam se među kolegama koje su tokom 2016. očigledno ostavile neki svojstven i karakterističan trag na zidovima ove galerije. Rad „Igra“ sa kojim sam učestvovao na kolektivnoj izložbi Impuls biće izložen i ovom prilikom, u pitanju je kombinacija digitalne grafike i akrila na platnu. Motiv nije najreprezentativniji model moje likovne priče... ali je sigurno deo mog unutrašnjeg bića. „Igru“ sam stvarao kao impuls svačemu... životu, radosti, ljubavi... i ona bez ikakve sumnje to jeste, iskreno ostavlja skoro razjapljena vrata svakoj nadi i mogućnosti.

Završili ste industrijski dizajn, ali ste veoma posvećeni slikarstvu i karikaturi, odnosno, karikaturom i ilustracijom ste počeli da se bavite još za vreme fakulteta. Kako je to počelo?

Sve nabrojane kategorije nisam u stanju da raščlanim, za mene je „flotacija“ ovakve vrste nemoguća. Industrijski dizajn je moja prva ljubav, ali ne i jedina. Tokom srednje škole i kasnije na fakultetu, neprekidno su se preklapali dizajn, slikarstvo, ilustracija i karikatura. I svaka celina imala je svoju zaslugu. Naravno, razni faktori koji nemilosrdno utiču na sve sfere, oblasti i zanimanja, uticali su i na mene i moj rad, i tako stvorili neku vrstu jake preraspodele ovih celina... mada nikada nijedna sa moje strane nije bila zapostavljena. Ilustracijom i karikaturom počinjem da se bavim veoma rano, sa nepunih 17 godina, što mi u tim godinama donosi veliku satisfakciju. Uvek ću biti zahvalan okolnostima koje su umešale prste, onog dana kada je jedna od urednica najčitanijih dnevnih novina prepoznala moj atipičan, ali svrsishodan smisao za humor izražen kroz liniju i šrafuru. Tada za mene više ništa nije bilo isto, počeo sam da zarađujem honorar. Moji vršnjaci su bili u čudu, a ja presrećan. Od tih godina do danas ilustrovao sam za dnevne listove „Politika“ i „Borba“ pri rubrikama Šarena strana, Medicina, Sport, Kultura, Pogledi... nakon čega sam počeo da radim i sedmični strip kaiš pri Politikinom nedeljnom dodatku Magazin. Ovo je za mene bio poseban ispit na ovom polju, tim pre što sam prilikom početka realizacije istog bio zamoljen da likove i radnju stripa osmislim za samo jedan vikend... Danas neke od mojih karikatura, koje ste na primer mogli da vidite na izložbama „Pjer“, možda najjače reflektuju tu skrivenu simbiozu dizajna, ilustracije i likovnosti u svom izrazu.

Kad je reč o slikarstvu, u poslednje vreme dosta izlažete... Recite nam nešto više o projektu Art market.

Nažalost, „dosta“ je veoma relativan pojam u Srbiji, čak toliko relativan da u jednom trenutku i sam prestaje da bude relevantan svom pravom značenju. Ali i kao takav on je ipak bitan pokazatelj, smernica, pa ako hoćete i nepresušna inspiracija. Baš kao moje kolege i ja se maksimalno trudim da pronađem to „dosta“ danas i ovde... Veoma slično Kreativnoj fabrici i Art market je događaj, odnosno, manifestacija od neprocenjivog kulturnog značaja ne samo za Beograd i Srbiju, već i šire. Art market je danas doslovno jedna od najočuvanijih oaza nefiltrirane umetnosti kod nas, ne tako mala, ali pre svega veoma značajna i vredna celina koja uvek pruža mogućnost umetnosti, gde su osnovni uslovi kvalitet, svojstvenost i iskrenost u umetničkom izrazu. Danas je ova manifestacija na pragu svoje jubilarne 25. izložbe. Zahvaljujući Udruženju za podršku savremenoj srpskoj umetnosti (SCASAs) i enormnom entuzijazmu njegovih članova, umetnici, kako afirmisani tako i neafirmisani, stariji ili mlađi, uvek će pronaći svoju mogućnost u ovom čistom mikro prostoru. Srećan sam što sam pre dve godine prvi put došao u susret sa ovom manifestacijom, konkurišući za izlaganje, a potom imajući i samostalnu izložbu na 23. Art marketu, gde sam izlagao svoja najautentičnija platna iz dva ciklusa kojima sam verno posvećen poslednjih godina, a to su „Lica i naličja“ i „Mogućnosti“. Svakako, neki od najreprezentativnijih radova ovih ciklusa su platna „Koreni“, „Implozija“ i „Mogućnosti“ iz 2015. godine. Posetioci su tada bili u mogućnosti da se upoznaju kako sa mojim slikama na platnu, tako i sa određenim brojem mojih digitalnih grafika. Završiću parafrazirajući osnovnu rečenicu sa plakata ove izložbe: „... stojite pred unutrašnjom borbom savremenog čoveka u trenutku dok se ona odigrava, a njen ishod se samo naslućuje...“

Kojim temama se bavite? Kako da shvatimo vaše slike? Šta nam njima poručujete?

Uvek je nezahvalno olako davati „ključ u ruke“ prostorija koje skrivaju najdublje tajne... Generalno, kao što sam već pomenuo, poslednjih godina u svom likovnom radu okrenut sam ka dva osnovna ciklusa „Lica i naličja“ i „Mogućnosti“. Međutim, ovde su nazivi manje bitni, suština koju oni nose je osnov, a ona se nije rodila promišljanjem, već se sama nametnula. Na posmatraču je da proceni da li je to dobro ili loše. U obema celinama u pitanju su odnosi jednog jedinog savremenog ljudskog bića, okruženog sobom i drugima. Ciklus „Lica i naličja“ bavi se potragom za sopstvenim blagom, odgonetkom koja daje rešenje za sve lične, unutrašnje i neobjašnjive vrtloge, u kojima se pre ili kasnije zadesi svako živo biće u trenucima borbe sa svojom neotkrivenom stranom. Ciklus „Mogućnosti“ pronalazi motive u eksterijeru postojanja okovanom ljudskim načelima. Oduvek sam imao tu potrebu da slikom ili crtežom prizovem posmatrača na razmišljanje, jer iako nisam imao dokaze, osećao sam da svaka oslikana poruka koja je ispravno primljena nikada ne može da se meri i upoređuje sa ispričanom ili napisanom. Duboko sam ubeđen da pred svakim umetničkim delom treba razmišljati, a ne uživati, podjednako koliko verujem da ta ista dela kao takva mogu i sve(s)t promeniti.

Kakav je proces vašeg rada?

On zavisi od mnogo faktora. Uvek. Teško je to jasno definisati. Ali ovde ću pokušati da iznesem jedan po mom mišljenju zanimljiviji. U pitanju su momenti u kojima, najpre, osetim potrebu da nešto realizujem, stvorim, a da u tom trenutku apsolutno ne znam šta… tu je samo ekstremna želja, čak nagon, pa sve počinje da zvuči kao neko premotavanje trake unazad. Nakon čega dolazi do nekakvog pročišćenja i pre svega pomirenja. A zatim hitro i kao da će nešto ispariti, koristim novonastalo… I tek tada sklapam realističan motiv koji se unazad i intuitivno začeo. Na neki način, zanimljivo je da ovako nastali radovi uvek i bez razlike imaju najveću težinu i smisao. Drugim rečima, kada god sam uvučen u ovakav proces, samo se prepustim, jer nemam nikakvu bojazan od lutanja ili nesigurnosti.

Da li koristite neke posebne alate, materijale ili metode tokom rada?

Na samom početku bilo je sve prilično sterilno, ali vremenom potrebe su postajale sve jače i izraženije, nerazdvojivo povezane sa mojom potrebom da posmatraču na najbolji način prenesem svoju poruku i emociju. Tako počinje i potraga za novim materijalima i metodama. U suštini, ja sam oduvek bio osoba koja je zahtevala više različitih faktora za spajanje u jednu celinu, kako bi poruka dobila pravi smisao. Ako je moguće da to budu vrlo nespojivi materijali ili načini, utoliko je bolje. Odraz celine, odnosno smisao, biće tada jači. U osnovi, podrazumevano ostaje temelj na koji se cela priča nadograđuje i razvija… Ali, svakako, eksperimentalni sam zavisnik, nebitno je da li je u pitanju slika, crtež, ilustracija… Uverio sam se nebrojeno puta da ukoliko raspolažem što čudnijim materijalom ili metodom koji ću iskoristiti za određeni rad, rezultat će definitivno biti bolji. Danas, ovo je za mene postalo neizbežno pravilo koje mi izuzetno prija.

Kakvi su vam planovi? Neke nove izložbe?

Planovi... na ovu reč povukao bih znak jednakosti naspram „Mogućnosti“, a smatram da neke nove izložbe nažalost nisu ni najmanje u boljoj poziciji... Međutim, kao jedinka naviknuta na ovakve okolnosti, i sa duboko izgrađenim odbrambenim sistemom, apsolutno sam siguran u skoru realizaciju veoma raznovrsnih tematskih celina i nekih novih postavki... gde je jedini ključ zauvek ostati iskren prema svom radu.

Pročitajte još:

Intervju, profesor Zoran Paunović: Život je lepši ako umete da čitate

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box