Vizuelne umetnosti
moja-kafica
moja-kafica
vizuelne umetnosti/1.12.2017.

Izložba: Zapisi iz autobiografske bašte

vizuelne-umetnosti
  • Ivan Šuković
  • Ivan Šuković
Autor fotografije:

Piše: Milena Jovanović

„Zapisi iz autobiografske bašte" naziv je prve samostalne izložbe  Ivana Šukovića, a od 30. novembra otvorena je za javnost u Umetničkom prostoru U10, ulica Kosovke devojke broj 3. 

Ivan Šuković rođen je u Podgorici, a trenutno je doktorant na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, odsek Višemedijska umetnost. Magistrirao na odseku Digitalne umetnosti i novi mediji (FMK), a diplomu osnovnih studija stekao iz oblasti književnosti na Filozofskom fakultetu na Univerzitetu Crne Gore.

Izlagao je samostalno i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i u inostranstvu, a za svoj rad je, takođe, nagrađivan. Usavršavao se stručno u umetničkim rezidencijama u Norveškoj (Oslo) i Nemačkoj (Berlin). Organizovao je i kustosirao brojne izložbe i umetničke projekte. Član je Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore.


 

Rad je sačinjen od fotografija porodičnih portreta, očuvanih biljaka iz botaničke zbirke, tj. herbarijuma i video zapisa. O tome kako je nastala izložba razgovaramo sa umetnikom.

"Ovo je rekonstrukcija mog detinjstva. U tu svrhu koristio sam porodični album kao autentični izvor za vizuelnu analizu. Fotografija je glavni medij koji se kombinuje sa elementima botanike, audio i vizuelnim zapisima"- objašnjava Šuković.



 Koliko je poreklo važno ili koliko nas ono određuje?

- Istoričar umjetnosti i teoretičar Daglas Krimp kaže da mi ne tragamo za poreklom, već za nivoima značenja i da „ispod svake slike uvek postoji druga slika“. Ovim umjetničkim radom sam upravo želeo da ispitam odnose koji uspostavljaju odabrane fotografije i da u svakoj celini predstavim vezu sa drugim i drugačijim, a njima pripadajućim realnostima.

Zbog toga je porodični abum dobro polazište?
-
Dokumentaciju iz raznorodnih porodičnih arhiva složio sam u instalacije koje osciliraju između dokumentarnog i fikcije, istorijskog i semantički arhivskog, individualne i kolektivne memorije. Ta veza uslovila je da sam projekat u teorijskom, odnosno formalno – tehničkom smislu, otvori pitanje višemedijskog aspekta kroz korištenje arhivskog materijala. Svoj višemedijski izraz rad pronalazi kroz odnos fotografije, teksta i  zvučnih komponenti, ali i kombinacijom analognih i digitalnih medija.



Miloš Zec, istoričar umetnosti kaže da su nam Kodakove reklame nekada obećavale da će sprečiti curenje vremena i da će naša sećanja, poput samog života, zauvek ostati osvetljena jarkim i privlačnim bojama i da zato fotografski aparat tako lako ide uz porodični život. 
 - Sećanje i memorija ne podležu pravilima linearno shvaćenog vremena, ono je uvek u međuigri pamćenja i zaboravljanja, ličnih i naučenih (konstruisanih) istorija. Unutar prostora sećanja gubi se fiksni identitet, pa tako mogućnosti interpretacije, isčitavanja i povezivanja u okvirima nečije istorije postaju bezbrojne. U Zapisima umetnik upravo traga za tim skrivenim nivoima značenja ličnog sećanja, skidajući pojedinačne slojeve sekundarnih kvaliteta njegovog srodstva sa vremenom i mestom u kojem je odrastao, a koje je umnogome posredovano tuđim pričama i slikama koje imaju moć da zasene njegovu ličnu memoriju, naglašava Zec u osvrtu na Zapise iz autobiografske bašte Ivana Šukovića.

PROČITAJTE JOŠ: SRPSKA SVADBA U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box