Vizuelne umetnosti
vizuelne umetnosti/30.01.2017.

Centar Pompidu - 40 godina

vizuelne-umetnosti
  • Guliver/GettyImages
  • Guliver/GettyImages
  • Guliver/GettyImages
Autor fotografije:

Priredila: Lela Milivojević

Centar Žorž Pompidu, poznat i kao Bobur po istoimenoj četvrti, slavi 31. januara 40. rođendan. Nacionalni centar za umetnost i kulturu omogućio je Parizu da stvori interdisciplinarni model otvoren prema svetu.

Četrdeset godina nakon otvaranja slobodno se može reći da je nastanak Centra Popmidu bio odlučujući u istoriji savremenog stvaralaštva u Francuskoj. Iako je nekima tada izgled Bobura bio skandalozan, Centar se nametnuo kao jedna od najpoznatijih ustanova u prestonici. Imao je odlučujuću ulogu u razvoju okolnih kvartova, jer Mare bez njega ne bi bio to što je postao – kvart muzeja, galerija i šik prodavnica. A, sve to je poteklo od jednog šefa države, podseća francuska štampa.

Kako je došlo do njegove izgradnje? Vratimo se u 1969. Te godine je Žorž Pompidu izabran za predsednika, nasledivši Šarla de Gola čiji je bio dugogodišnji premijer. Žorž Pompidu i njegova supruga Klod su kolekcionari umetnina svog vremena, što je jedinstveno u svetu francuske politike. Situacija sa Nacionalnim muzejom moderne umetnosti je takva da postoji problem izbora. Iako je jasno još od 50-ih godina da Pariz više nije glavno mesto savremene umetnosti, već pre Njujork, i da su glavni tokovi – pop art, minimalizam – međunarodni, pariski Muzej moderne umetnosti ipak se uglavnom interesuje za nacionalnu umetnost.

Na inicijativu Žorža Pompidua počinje gradnja Centra koji će 31. januara 1977. otvoriti tadašnji predsednik Valeri Žiskar D’Esten. Zgradu su dizajnirali Renco Pjano, Ričard Rodžers i Đijanfranko Franćini. Odlučili su da na eksterijer zgrade budu postavljeni elementi koji su tipični za interijer kao što su pokretne stepenice, liftovi, cevi i masivna čelična konstrukcija zgrade što do tada nije bilo uobičajeno. Na stranu zgrade koja gleda na ulicu Renar postavljene su obojene cevi. Osim što su dekorativne imaju i funkcionalnu ulogu, tako plava boja označava cevi za ventilaciju, cevi za dovod vode su zelene boje, a cevi s električnim dovodima žute boje, dok je prostor kroz koji se kreću posetioci unutar zgrade, kao što su liftovi, crvene boje.

Centar je tokom 40 godina postojanja posvećen modernoj i savremenoj umetnosti, ili kako je to Žorž Pompidu 1970. poželeo, kulturni centar koji će „istovremeno biti i muzej i kreativni centar gde će likovne umetnosti biti zajedno sa muzikom, filmom, knjigama, audiovizuelnim istraživanjima...“.

Na otvaranju, zli jezici su predviđali fijasko. Brojni Parižani su ismejavali tu „rafineriju“ koju su zamislili italijanski i britanski arhitekti, sa lavirintom izloženih cevi i fasade, izbrazdane džinovskim stepencama.

Međutim, neki su shvatili da prisustvuju značajnom događaju. Ova zgrada industrijske estetike nije samo muzej moderne umetnosti, već i laboratorija za savremenu muziku, centar industrijskog dizajna i javna bibliteka gde će generacije studenata stajati u redu.

Centar Pompidu je od tada pokretač nekoliko nezaboravnih izložbi poput „Pariz-Njujork“ 1977. ili „Pariz-Moskva“ 1979. To je doba kada su svi muzeji sveta pratili nastanak tog modela u Francuskoj, priseća se Džejms Rondo, direktor Insituta umetnosti u Čikagu.

Bobur, zajedno sa njujorškim Muzejom savremene umetnosti, MoMA, i galerijom Tejt u Londonu, danas deli istu opsesiju: prikazati najprestižnije izložbe, privući više posetilaca i privatnih donatora.

Centar je u ove četiri decenije dočekao, iznenadio, zaveo, isprovocirao, zapitao, uzbudio gotovo 200 miliona posetilaca i organizovao više od 300 izložbi. Među najposećenijima su Dali 1979/1980. i 2012/2013. godine, Matis 1993, Kandinski 2009, Kuns 2014, Lihtenštajn 2013, Sulaž 2009. i Matis 2012. godine.

U Boburu se ove godine otvara prva sveobuhvatna retrospektiva dela američkog umetnika Saja Tvomblija. Neviđenih razmera, izložba će objediniti javne i private kolekcije iz celog sveta, kako bi se hronološki pratio umetnikov rad kroz 140 slika, skulptura, crteža i fotografija. Tu su i izložbe o američkom fotografiju Vokeru Evansu, kao i o britanskom slikaru Dejvidu Hokniju.

Pročitajte još:

Orvel je malo dete za nas

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
Stafan Jovanovic
19.10.2019.

Ja sam djak jedne osnovne skole,ovo nam je zadato za domaci i ne mogu da vjerujem koliko je ovo ustvari fascinantno.