Teatar
moja-kafica
moja-kafica
teatar/17.01.2019.

Oproštaj od Miodraga Radovanovića Mrguda

teatar
  • Printscreen / YouTube
Autor fotografije:
Kaleidoskop media


Glumac Miodrag Radovanović Mrgud biće sahranjen u utorak 22. januara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Opelo počinje u 14 časova. Komemoracija će biti održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu istog dana u 12 časova.

Miodrag Radovanović Mrgud, dugogodišnji član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, preminuo je u ponedeljak 14. januara u Beogradu.

Iza njega je čitav niz rola na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je bio član, igrao je i u drugim teatrima a po IMDB-u na malim i velikim ekranima ostvario je 154 uloge među kojima su Šicer u seriji "Salaš u malom ritu", Komadant Libek u "Balkan ekspresu" Nikola Pašić u "Kolubarskoj bici", Spiridon u "Boju na Kosovu"...

"Svaki glumac želi da od Šekspirovog ‘negativca’ načini umetničku kreaciju. Ja sam to isto pokušao sa Šicerom" - reči su Miodraga Radovanovića.

Dobitnik je nagrade "Srebrna Arena" za ulogu Šicera u seriji "Salaš u Malom Ritu", zatim "Ordena zasluga za narod sa zlatnim vencem", te nagrade "Ardalion" za tri epizodne uloge u "Mletačkom trgovcu".

Miodrag Radovanović, rodom iz Čačka, osnovnu školu je završio u ovom gradu, a gimnaziju u Kraljevu. Iz Kraljeva, Miodrag je otišao za Beograd gde je studirao slavistiku i agronomiju a završio Pozorišnu akademiju, kasnije preimenovanu u Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Mate Miloševića.

Prvi angažman u pozorištu je dobio još kao student 1952. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, gde je ostao „na daskama“ sve do penzije.

Nadimak "Mrgud" dobio je još u osnovnoj školi kada ga je drugar tako nazvao zbog neke nesuglasice.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je saradnik, a ubrzo i član postao sredinom pedesetih godina odigravši 106 uloga, nastupio je u nekim od najznačajnijih predstava poput:  Romeo i Julija u režije Mate Miloševića, Otkriće po deobama Dobrice Ćosića (režija Mata Milošević i Predrag Bajčetić), Sartrove Prljave ruke u režiji Bore Draškovića, Hrvatski Faust režija Slobodan Unkovski, Rodoljupci u režiji Dejana Mijača (1986), Buđenje proleća reditelja Harisa Pašovića.


PROČITAJTE I:

FILM O PEPEU MUHIKI NA FESTU


Za niz uloga u predstavi koja je snažno obeležila pozorišni trenutak u ondašnjoj Jugoslaviji, Veseli dani ili Tarelkinova smrt u režiji Branka Pleše, sa ostalim članovima ansambla trijumfovao je na beogradskom Bitefu, u to doba prestižnom festivalu Teatar nacija u Nansiju i na festivalu MESS u Sarajevu na kome je Radovanović nagrađen Zlatnim lovorovim vijencem. Tri uloge u jednoj od najdugovečnijih predstava JDP-a, Mletački trgovac u režiji Egona Savina, donela mu je nagradu Ardalion na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda” u Užicu.

Svojim pozorišnim opusom Miodrag Radovanović spojio je sve generacije umetnika od osnivanja ovog pozorišta do danas.

Igrao je i u ostalim beogradskim pozorištima kao i na neformalnim dramskim scenama.

Na filmu i televiziji je odigrao više od 150 uloga. Veliku popularnost stekao je ulogom Šicera u televizijskoj seriji Salaš u malom ritu, a za istoimeni film dobio je nagradu Srebrna arena na filmskom festivalu u Puli i Veliku povelju Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu, kao  i titulu “glumca godine” po izboru čitalaca TV Revije. Igrao je u preko 500 radio drama. Nosilac je nekih od najviših društvenih priznanja poput Vukove nagrade i Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. 


DAR OD MAJKE

Kao drugo dete Vojislava i Živane Radovanović, rođen je 20. avgusta 1929. godine u Čačku. Otac Vojislav je dugo bio vlasnik hotela „Srpski kralj“ u Čačku sve do svoje smrti polovinom tridesetih godina 20. veka, kada je upravljanje hotelom preuzela njegova supruga Živana. Hotel je radio do nemačke okupacije 1941. Od majke Živane Miodrag je nasledio dar za glumu, što je kasnije postala i njegova profesija. Osnovnu školu je završio u Čačku, a gimnaziju u Kraljevu. Iz Kraljeva je otišao za Beograd gde je studirao slavistiku i agronomiju. Sa 23 upisao je Pozorišnu akademiju, koju je završio u klasi profesora Mate Miloševića, a prvi angažman dobio je još kao student u JDP-u.

Pre neku godinu na novinarsko pitanje koga često citirate („Gloria”) odgovorio je: „‘U odsudnom času ne znamo kazati šta se pristoji’, što bi rekao Šekspir.”


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box