Teatar
teatar/1.02.2018.

Slobodan šou: Vidimo se na Kosovu!

teatar
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Marijana St. Gligorić
  • Aleksandar Kovačević
  • Aleksandar Kovačević
  • Aleksandar Kovačević
  • Aleksandar Kovačević
  • Aleksandar Kovačević
Autor fotografije:
Piše: Dragana Nikoletić

Predstava Lift: Slobodan šou Narodnog pozoršta iz Prištine, izazvala je medijski cunami interkontinentalnih razmera sa prvim čitajućim, ili pevajućim probama. Komad kojim se rekonstruiše period ’90-ih u Srbiji, najavljen je kao mjuzikl, dok su konotacije sa političkim inspiratorima predstavljene zavisno od opredeljenja redakcija. Kako naših, tako i stranih, od BiBiSija, preko Vašington posta do Rojtersa i brojnih ostalih.

Otkud pozorišno zanimanje za Miru i Slobu, sve je medije intrigiralo, kao da to doba treba naprosto zaboraviti. Prekrižiti sa indignacijom. A upravo teatar služi da preispita fenomene u šta vladarski par Milošević svakako spada po svom uticaju na naše sudbine.

„Komad nije mjuzikl, već pripada žanru postdramskog teatra koji se poigrava sa svim pozorišnim elementima i formama, pa i mjuziklom“, Jelena Bogavac, autorka scenarija i „songova“ želi odmah da rasčisti. Umorna je od davanja izjava, od ponavljanja „istih 10 rečenica“ koje promene oblik od glasila do glasila. Takođe, komad ne govori o Miri i Slobi, već o svim našim dramama prouzrokovanim miloševićevskom imperijom, ona ističe.

Pristup komadu je radioničkog tipa, što u praksi znači prvo iščitavanje gomila arhivskih materijala koju autorska ekipa zajednički promišlja. Lično iskustvo je presudno, kako rekosmo, jer baš ono svedoči o prelivanju politike u životno.

Kuriozitet je što o ovoj eri savremenog srpskog „srednjeg veka“ (sa sve ratovima), govore mladi ljudi, tek rođeni ’90-ih. Sistematičnim radom na sebi dolazi se do neočekivanih obrta, pa prvobitne izjave poput „Zabole me k... za Miloševića“ iniciraju tananija sećanja. Primera radi, na priče roditelja o inflaciji kad je nečiji otac obilazio radnje ne bi li svojoj trudnoj ženi nabavio teglu krastavaca. Tek posle se rodio Jovan Zdravković, živeći sve konsenkvence traganja za krastavcima među praznnim rafovima.

Otkud, ipak, Milošević, i Kaleidoskop media bi da sazna. Reditelj Nenad Todorović, „Srbin sa Kosova“, kako sebe često predstavlja, bilo da žacne, bilo da se bolje definiše, odavno je imao želju da teatarski isprati biograafije političkih lidera u Kosovskoj Mitrovici, gde je izbegao iz Prištine, i gde je godinama bilo sedište Srpske drame prištinskog Narodnog pozorišta, s njim na čelu do nedavno.

Vrlo brzo se ispostavilo da ti lokalni životopisi imaju mnogo širi odjek i dotiču se globalnog. Ili obrnuto, na svakom je da razluči, bez obzira na komad. Jer, on se, kao i svako pozorišno delo, bazira na manipulaciji emocijama.

Zato, nakon probe koreografije, kompletna ekipa, njih 10-ak, sedne za astal jednog kafića u Skadarliji. Ovde im je komotnije nego u prostorijama beogradskog nacionalnog teatra, mogu da puše, pijuckaju, viču i plaču do mile volje. Aktuelna tema je: kad si bio najponosniji, a kad najviše žalio svoju majku, simbolično – kolevku identiteta.

Nižu se ekskluzivne priče sa Kosova, jer ansabl je uglavnom Prištinski, koje po istom principu univerzalnosti prepoznajemo kao svoje i mi ostali.

Suze mi neobuzdano teku na ispovesti o majkama.

Začudo, nije mi svejedno ni kada četiri glumice (Ivana, Anika, Tamara, Jelena) interpretiraju Mirjanu Marković. Njena specifična ličnost spevana je u „poemu“ o njenih pet stanova, zahvaljujući vrsnom osećaju za stih Jelene Bogavac. Miru pratimo od useljavanja u „diiiiivan“ stan u Jurija Gagarina, do vile na Dedinju, koju je „pripitomila“ njena nežna baštovanska ruka. I valjda joj razbuktala sklonost prema cvetu u kosi, njenom zaštitnom znaku (zbog čega je cvet skunut sa Kravice Imleka).

Glumice šuškaju svaka na svoj način, prenemažu se i otežu (u granicama dobrog ukusa, naravno), ali nema dvojbe da sve tumače Mirin karakter. Pa ti je dođe nekako žao, i ona je bila i ćerka, i majka, i žena. Istina, mušičava, i više od toga, ali ipak osoba od krvi i mesa.

„Ona je tragedski heroj balkanskog usuda iako i vinovnik sloma našeg nacionalnog identiteta“, objašnjava Jelena te moje „ničim izazvane“ suze. Postavlja me na barikade odbrane našeg suštinskog bića u trenutku kad je najviše ugroženo. Ovde stupam barabar sa protagonistima.

Kroz prizmu ličnog sagledavaju se i mnogobrojne afere i slični događaji iz posmatrane ere. Domaće zadatke da obrade slučaj Dade Vujasinović, Arkana, ubistva četvorice funkcionera SPO u „saobraćajki“ na Ibarskoj magistrali.., svi su valjano odradili. Kroz mnoštvo fakata probija se personalni odnos prema istoriji. Mladalačko gađenje nad licemerjem, teorijama zavere, govorom Vuka Draškovića na sahrani stranačkih kolega koji (filmično) izrasta u partijski poklič... Prva reakcija je od neprocenjive važnosti, ali se ipak propušta kroz pozorišne filtere.

Zato do kraja, do premijere u Gračanici 6. marta, neće biti sasvim izvesno kako će komad da izgleda, što je uobičajeni prosede postdramskog teatra. Radi se žestoko, pa se ne zna do kakvih će još doći pretumbacija.

I kostimi su za sada samo u nacrtu. Iako nema sumnje da će biti efektni, sudeći prema skicama, ali i ranijem radu Aleksandra Kovačevića i Vuka Dautovića. U komadu „Ujedinjenje ili smrt 1918.“, izvedenom u kafani Zlatna moruna, o periodu osnivanja države Jugoslavije, oni su bili hiperbolični., sa „tačom“ groteske. U istraživanju stradanja na Golom otoku, predstavi „Na dan bezbednosti“,  kostimi su bili sašiveni od biološkog tkanja gljive kombuha. U ovom navratu, Vuk je zadužen za scenografiju, dok Aleksandar traži rešenja kostima za multiplikovane tumače Mire i Slobe.

„U prvom delu Lifta.., svi će imati šljašteće trenerke“, on objašnjava kako je napravljena aluzija na uniformnost garderobe ’90-ih, zajedničku kriminalcima i „elitama“. I još se dotakao glamura brodvejskih mjuzikla.

Drugi deo predstave koji tretira događaje u Hagu, bio je zahtevniji za kostimografa. Našao je radikalno postdramsko rešenje: glumce će obući u pogrebne vence sa sve lentama „našem Slobi, najvoljenijem...“, ili „dragoj Miri, njeni odani...“. Cveće i poruke jedina su spona između carstva živih i mrtvih, a Hag je i bukvalno sahranio Miloševića. „Ali, nije doneo konačnu presudu o njegovoj krivici u krvavim sukobima“, Todorović dodaje. Stoga smo i dalje podeljeni na sledbenike i mrzitelje, bez moći da se distanciramo i realnije odredimo.

„Milošević je poslednji srpski tabu“, na ove Todorovićeve reči prolaze mi žmarci usled neopozivosti istine.

Šta bi bio mjuzikl, ili postdramski komad sa ovim elementima, bez hora? U cilju što potpunijeg ugođaja angažovan je hor Glee Srbija, grupa omladinaca sa vanrednim osećajem za pesmu, a, po potrebi, i za đuskanje. Tamara im drži kratak tečaj scenskih pokreta „Jedan, dva, tri, čet’ri, drugi, dva, tri, čet’ri, treći...“, i oni se lako sinhronizuju.

Gestualni pristup Miri je imitatorski, što takođe osvežava uspomene. Pa ti dođe da se smeješ i ridaš istovremeno. A ovo je autentična, pomalo histerična reakcija na „autokratizam i autizam“ vladarskog para, sa slomom na Kosovu, čije je pitanje bilo namereno da se reši po hitnom postupku.

Kad bismo pitali publiku lično da li im se razmatra slučaj Milošević, verovatno bi bilo i ovakvih, i onakvih odgovora, koji bi ih tonom odmah svrstali u sledbenike i „hejtere“. Jedno je sigurno, publici su uvek bliže žive društvene teme od bezb(r)ojnih interpretacija klasika. A upravo se njima bavi Narodno pozorište iz Prištine, i, kontinuirano rediteljski par Bogavac - Todorović. Nudeći kroz opštu zapravo ličnu priču.

„Sama predstava se ne bavi time da li je Milošević kriv ili nije. Mi se trudimo da pronađemo najintimnije istine, a ne kolektivne“, obrazlaže Todorović. Podrazumevajućim smatra što svemu prilazi subjektivno, jer „objektivnost je najveći neprijatelj umetnosti“.

A upravo to „lično“ pomaže da prevaziđemo predrasude. Stereotipe o „balkanskom kasapinu“ ili „žrtvenom jagnjetu“ i tako dođemo do fakta da je taj isti kasapin zapravo sebe podneo kao žrtvu svog mentalnog sklopa, ali i činjenica koje ga uveliko prevazilaze.

Ostaje da čujemo glas „kolateralno“ oštećenih.

U predstavi igraju Ivana Kovačevič, Dejan Cicmilović, Milorad Kapor, Anika Grujić, Milena Jakšić, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Jovan Zdravković, Uroš Novović, Vasilj Adžić, Marko Panajotović.

Omladinski hor Glee Srbija pod vođstvom Dimitrija Dimitrijevića.

Muziku je komponovao Marko Grubić.

Šta od premijere očekuje direktor pozorišta Peđa Radonjić, pogotovo nakon ovakve medijske pomame: 

“Očekujem dobru predstavu pre svega i iznad svega” izričit je. “Sve nas je iznenadila ovakva medijska ‘pomama’, svetskih razmera”, dodaje.

“Ogroman broj intervjua, prikaza i priloga govori o tome da tabu teme postoje i dalje i da mi iz devedesetih godina prošlog veka, koje su već dve decenije za nama, praktično nismo iskoračili. Istu sliku daje i pogled iz regiona i sveta, što je prilično tužno i obeshrabrujuće”, naglašava Radonjić.

“Autorski tim i Pozorište stoje iza stanovišta da ova predstava ne sme da bude i nije ni glorifikacija niti karikaturalizacija bilo koga i bilo čega, da tu nema mesta nikakvoj politizaciji niti ideologizaciji”, ističe.

“Njena namera svakako nije banalna provokacija, već izraz umetničkog viđenja jednog perioda i fenomena, bez uopštavanja, unapred modelovanih teza i iznošenje stavova, već prelomljenog kroz pojedinačne sudbine njenih tragičkih aktera”, zaključuje Radonjić.

Dakle, komad Lift: Slobodan šou naprosto morate da vidite ne da proverite svoje i tuđe stavove, već emocije, i da ih sa dugim podelite.

Vidimo se, ako ne u Gračanici, ono na Brodveju!


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

CECA BOJKOVIĆ, INTERVJU: NA SCENI SI SLOBODAN ČOVEK
DARIJAN MIHAJLOVIĆ, INTERVJU: VLAST OD HEROJA NAPRAVI TIRANINA
BRANISLAV TRIFUNOVIĆ, INTERVJU: ZATUPLJIVANJE JE PREVIŠE UZELO MAHA

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box