Premijera u JDP: "Mesec dana na selu"

Premijera predstave "Mesec dana na selu" Ivana Sergejeviča Turgenjeva u režiji Ive Milošević biće održana u petak 2. februara u 20.00 na sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U predstavi igraju Mirjana Karanović, Svetozar Cvetković, Marko Janketić, Milica Gojković, Branka Petrić, Marko Baćović, Srđan Timarov, Milena Vasić, Dubravko Jovanović, Irfan Mensur, Bojan Lazarov, Marija Klanac, Relja Vasić / Pavle Orlić.

Tekst je preveo dr Miloš S. Moskovljević.


 

Režija                     Iva Milošević

Scenografija            Gorčin Stojanović 

Kostimografija         Boris Čakširan

Kompozitor              Vladimir Pejković

Vokal                      Maria Zarić

Scenski govor          Ljiljana Mrkić Popović

Dizajn svetla            Dejan Draganov

 LICA:

Natalija Petrovna                       MIRJANA KARANOVIĆ

Mihailo Aleksandrovič Rakitin      SVETOZAR CVETKOVIĆ

Aleksije Nikolajevič Beljajev        MARKO JANKETIĆ

Veročka                                     MILICA GOJKOVIĆ

Ana Semjonovna Islajeva            BRANKA PETRIĆ

Arkadije Sergejič Islajev              MARKO BAĆOVIĆ

Ignjatije Ilič Špigeljski                 SRĐAN TIMAROV

Lizaveta Bogdanovna                   MILENA VASIĆ

Šaf                                             DUBRAVKO JOVANOVIĆ

Afanasije Ivanovič Boljšincov        IRFAN MENSUR

Matvej                                        BOJAN LAZAROV

Kaća                                           MARIJA KLANAC

Kolja                                           RELJA VASIĆ / PAVLE ORLIĆ

IVAN SERGEJEVIČ TURGENJEV

(Orel, 28. 10. 1818. – Bužival, blizu Pariza, 3. 9. 1883.)

Ruski pisac rođen u bogatoj plemićkoj porodici, u kojoj je stekao dobro znanje stranih jezika i široke i napredne poglede na svet. Studirao je u Moskvi, Petrogradu (jedan od profesora bio mu je Gogolj) i Berlinu, gde je osnažio svoju naklonost ka evropskoj kulturi i liberalne poglede.

Prvi književni pokušaj mladog Turgenjeva bila je drama u stihovima inspirisana Bajronovim delom (Steno, 1834). Prvi rad koji je objavio bila je poema Paraša, 1843. Ubrzo potom on će se, međutim, potpuno okrenuti realizmu i pisanju proznih i dramskih dela. U časopisu „Savremenik” pojavile su se 1847. prve pripovetke koje će 1852. biti objedinjene u zbirci Lovčevi zapisi, knjizi koja će ga proslaviti.

Među dramama, izdvajaju se: Gde je tanko, tu se kida, Neženja, Provincijalka, Veče u Sorentu i njegov najbolji i najčešće postavljani komad, Mesec dana na selu (objavljen 1855, prvi put prikazan 1872). Mnoge Turgenjevljeve povesti i romani – kao što su Očevi i deca, Plemićko gnezdo, Novina, Dim, Prolećne vode, Dnevnik suvišnog čoveka –spadaju među najlepša i najznačajnija dela ruske i evropske književnosti. On je u njima prikazao rusko selo devetnaestog veka i život plemstva u atmosferi jesenje melanholije i preovlađujućeg, već uspostavljenog osećanja sopstvene suvišnosti.  Pišući - svojim mekim jezikom i stilom i s velikim pripovedačkim darom - o tom kultu propadanja, Turgenjev je najavio dolazak pisca koji će na ovu temu stvoriti dela najviše, nedostižne vrednosti, Antona PavlovičaČehova.

IVA MILOŠEVIĆ O MESEC DANA NA SELU

Šta je zaljubljenost?

Pustolovina, želja, ushićenost, zadivljenost.

Kada smo zaljubljeni, duša kao da se budi iz duboke usnulosti i doživljava svoje proleće. To je nešto poput drugog rođenja koje nam uliva osećanje da ranije pravog života nije ni bilo. Kontrola razuma biva uzdrmana. Događa nam se nešto veliko, nečuveno.

Čak i kada je uglancan sjajem blagostanja, ušuškanosti u rutine i navike, društvene priznatosti, život može delovati sivo. Kolotečina. Ponavljanje. Sve je poznato i zato dosadno.

Čeznemo da nas nešto ili neko odnese odavde, odvede na drugo mesto. Da li smo tada prijemčivi za ljubav? Ili bar ljubav kao ideal? Kao odluku? Da li ljubav može biti odluka? Ako je odluka, da li je to onda ljubav? Ako je odluka posledica volje, da li je volja za ljubav istovremeno i mogući razlog za neostvarenje ljubavi?

Da li je osećanje dosade plodno tlo za zaljubljivanje?

Da li je život za one koji imaju postao previše lak? Da li je ta lakoća izvor dosade ili usamljenosti? Je li u pitanju glad za doživljajima?

Ljubav je misterija. Zaljubljen čovek je veličanstven u svom zaljubljeničkom ludilu, ali je i smešan. Da li ljubav čoveka istovremeno uzdiže u njegovoj lepoti i ogoljava bedu njegove egzistencije?

Za nekoga je izvor nade u bolju budućnost, za nekoga je zanos u kojem privremeno izgubi sebe, da bi se potom ponovo uspostavio. Neko biva razočaran, neko pristaje na iluziju, neko je zahvalan što se zahvaljujući ljubavi ponovo osetio živim.

IVA MILOŠEVIĆ

Diplomirala je Pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

U Jugoslovenskom dramskom režirala je Shopping & Fucking Marka Rejvenhila, Razvaljivanje Nila Labjuta, Fedrinu ljubav Sare Kejn, Dramu o Mirjani i ovima oko nje Ivora Martinića, Iz junačkog života građanstva Karla Šternhajma, Zmajeubice Milene Marković; a u drugim pozorištima: Elektru Danila Kiša (Narodno pozorište u Beogradu); Maratonci trče počasni krug Dušana Kovačevića (Satiričko kazalište Kerempuh, Zagreb); Kazimira i Karolinu Edena fon Horvata (NP Sombor); Put do Nirvane Artura Kopita, Zmijsko leglo Vasilija Sigareva, Proslavu Tomasa Vinterberga i Mogensa Rukova, Revizora Nikolaja Gogolja (Atelje 212); Malu sirenu H.K. Andersena/Srđana Koljevića i Princezu na zrnu graška Nede Radulović (Malo pozorište „Duško Radović“); Vuka i sedam jarića Braće Grim/Ljubinke Stojanović (Pozorište lutaka „Pinoko“); Princezu i žapca H.K. Andersena/Igora Bojovića i Pepeljugu Igora Bojovića (Pozorište „Boško Buha“); Painkillers Nede Radulović, Mizantropa J.B.P. Molijera (korežija Gorčin Stojanović) (SNP); Gloriju Ranka Marinkovića (Pozorište na Terazijama); Čudo u Šarganu Lj. Simovića (NP Užice); Mnogo buke ni oko čega V. Šekspira (Naroden teatar „Vojdan Černodrinski”, Prilep, Makedonija); Magično popodne Volfganga Bauera (Bitef teatar).

Dobitnica je nagrada za režiju „Bojan Stupica“, „Ljubomir Muci Draškić“, kao i godišnjih nagrada za režiju SNP i JDP.

Njene predstave gostovale su na festivalima u Štutgartu (Nemačka), Bogoti (Kolumbija), San Hozeu (Kostarika), Guadalahari (Meksiko), Sibiu (Rumunija), Madridu (Španija), Rimu (Italija), Pragu (Češka), Rijeci, Splitu, Umagu (Hrvatska), Sarajevu, Brčkom, Banjaluci BiH), Kotoru, Budvi (Crna Gora), kao i na svim važnim festivalima u Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

CECA BOJKOVIĆ, INTERVJU: NA SCENI SI SLOBODAN ČOVEK
DARIJAN MIHAJLOVIĆ, INTERVJU: VLAST OD HEROJA NAPRAVI TIRANINA
BRANISLAV TRIFUNOVIĆ, INTERVJU: ZATUPLJIVANJE JE PREVIŠE UZELO MAHA