Reportaža
reportaža/14.02.2018.

Čistota duše brazilskih Indijanaca

reportaža
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
Autor fotografije:
Razgovarala: Nataša Šutuljić

Brazilski fotograf Rikardo Stakert inspiraciju pronalazi u svemu što nas okružuje. Pre više od dvadeset godina na njegovom profesionalnom putu odjednom su se našli Indijanci. I od tada su nerazdvojni.
Razgovaram sa Rikardom, koji je Indijancima postao jaka podrška, a oni njemu beskrajna inspiracija. Fotografije brazilskih domorodaca u netaknutoj prirodi izgledaju nestvarno i prikazuju čistotu duše plemenskih naroda čija životna filozofija bi mogla da unapredi i urbanu sredinu.  

- Posle Prvog svetskog rata moj pradeda Eduardo Stakert napustio je Lozanu u Švajcarskoj i došao u Južnu Ameriku. Na prvoj stanici bio je fasciniran državom Paraiba, u kojoj je i ostao. Bio je fotograf, slikar i prevodilac. Prvu kancelariju ostavio je deci i unucima, tako da je fotografija porodična tradicija. U mojoj porodici ima ukupno 33 fotografa. Neki su živi, neki ne. Rastao sam gledajuću svog oca Roberta Stakerta sa aparatom u ruci i moja strast za tom umetnošću počela je veoma rano, još u detinjstvu. Prvi rad nastao je kada sam imao 17 godina, a profesionalnom fotografijom bavio sam se punih trideset godina. Inspiraciju nalazim svuda. Fotografija je način mog života i prikazuje kako vidim svet. Ona obuhvata emocije i moj način razmišljanja, ideje i ideologiju - priča Rikardo.

PROČITAJTE I: MAČU PIKČU - MAGIJA IZGUBLJENOG GRADA

Brazilske domoroce prvi put posetio je polovinom devedesetih godina. Kultura plemenskog naroda još uvek je njegova primarna inspiracija. 

- Kao fotoreporter najvećeg brazilskog nedeljnog magazina "Veja" 1996.godine posetio sam pleme Janomami i od tad radim fotografije brazilskih domorodaca. Imam slike skoro svakog brazilskog plemena, a pripremam i knjigu "Brazilski Indijanci 2018". Želim svima da pokažem kako oni opstaju u modernom društvu. Žive u savršenoj harmoniji sa prirodom i pokazuju da je još uvek moguće opstati u nekim oblastima. Njihova životna filozofija može da se primeni i na veoma tehnološko društvo. Domoroci su prvi živeli u Brazilu i dugujemo im važan deo svakog aspekta naše kulture. Oni su ratnici koji se još uvek bore protiv mnogih nevolja. Vole prirodu i bore se za nju. Zbog toga sam doneo odluku da objavim knjigu, kao deo pokušaja da im pomognem - ističe Rikardo.

 

Prvi stanovnici Brazila nemaju zlo u sebi. Plemenski život nije lak, ali satkan je od ljubavi i dobre energije.    

- Uz pomoć nekoliko posvećenih i osetljivih belih ljudi brazilski domoroci su čuvari reka, šuma i divljih životinja. Oni nas uče da je važno voleti i čuvati prirodu. Čuo sam kad Indijanac kaže da plemenski život nema zlo u sebi i da je uvek svima u umu nada za bolji život. Taj osećaj potvrdilo je svako pleme koje sam posetio. Brazilske domoroce nalazimo širom zemlje, kaže Rikardo. 

U celoj zemlji ima 305 etničkih grupa u kojima živi ukupno 900.000 Indijanaca. Ne govore portugalski i postoje 274 različita jezika tih naroda. Neki znaju za život u gradovima, ali neka plemena još uvek nisu imala kontakt sa drugima. Žive potpuno izolovani od bele civilizacije i nemaju kontakt sa drugim plemenima. Žive primitivno i od onog što šuma može da im pruži. Do hrane dolaze lovom i ribolovom, a uzgajaju i neke male useve.



U državi Akre od korenovskih useva kao što je maniok Indijanci prave kašu koju jedu sa ribom, a obrok završavaju tropskim plodovima kao što su ananas i banane. Nikada nisu videli TV, automobile i bicikle i jedini kontakt sa civilizacijom i tehnologijom im je buka aviona ili brodova koji prolaze. To je fantastičan univerzum gde možemo da imamo razna istraživanja. Njihova istorija potvrđuje da im život nije lak.



U nekim komunama video sam nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa od belog čoveka. Mesožderna i veoma žestoka riba pirana glavni je specijalitet ljudi koji žive duž Hingu reke u državi Mato Groso. U normalnim uslovima sigurno je ne bi jeli, ali toliko poštuju svoju domovinu da nikada ne razmišljaju o tome da je ostave i da nađu bolje mesto za život. Ti ljudi nikada ne odustaju, čak i kada su suočeni sa velikim teškoćama - priča umetnik.

 

Fotografije brazilskih domorodaca dok plove ili se kupaju u reci deluju nestvarno. Pogled zaustavljaju i fotografije Indijanke koja roni u reci sa vodopadima. 

- Kamajura indijanka koja pliva pod vodom zove se Akuku Kamajura. Ti indijanci pripadaju Tupi-Guarani porodici i žive u Gornjem Ksingu u brazilskoj državi Mato Groso. Prvi put sam sreo Akuku na "Susretu tradicionalne kulture u Čapada dos Veaderios" u državi Goias. To je proslava brazilske popularne kulture i presek između različitih manifestacija tradicionalne kulture oko sredine zapada i širom zemlje.

Na toj manifestaciji ona učestvuje svake godine i prvi put sam je fotografisao u julu 2016. godine na neverovatnom mestu sa mnogo vodopada i reka. Kada je otišla do vodopada zamolio sam je da uradim nekoliko fotografija. Pristala je. Ponovili smo to i prošle godine tokom mog boravka u Čapadi - objašnjava autor vrhunskih fotografija brazilskih domorodaca.

PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

BERLIN ZA PONAVLJAČE

DAKA, SVETSKA PRESTONICA RIKŠI

KUBA: ROMANTIZAM I DIKTATURA


 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box