Reportaža
moja-kafica
moja-kafica
reportaža/14.02.2018.

Čistota duše brazilskih Indijanaca

reportaža
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
  • Ricardo Stuckert
Autor fotografije:
Razgovarala: Nataša Šutuljić

Brazilski fotograf Rikardo Stakert inspiraciju pronalazi u svemu što nas okružuje. Pre više od dvadeset godina na njegovom profesionalnom putu odjednom su se našli Indijanci. I od tada su nerazdvojni.
Razgovaram sa Rikardom, koji je Indijancima postao jaka podrška, a oni njemu beskrajna inspiracija. Fotografije brazilskih domorodaca u netaknutoj prirodi izgledaju nestvarno i prikazuju čistotu duše plemenskih naroda čija životna filozofija bi mogla da unapredi i urbanu sredinu.  

- Posle Prvog svetskog rata moj pradeda Eduardo Stakert napustio je Lozanu u Švajcarskoj i došao u Južnu Ameriku. Na prvoj stanici bio je fasciniran državom Paraiba, u kojoj je i ostao. Bio je fotograf, slikar i prevodilac. Prvu kancelariju ostavio je deci i unucima, tako da je fotografija porodična tradicija. U mojoj porodici ima ukupno 33 fotografa. Neki su živi, neki ne. Rastao sam gledajuću svog oca Roberta Stakerta sa aparatom u ruci i moja strast za tom umetnošću počela je veoma rano, još u detinjstvu. Prvi rad nastao je kada sam imao 17 godina, a profesionalnom fotografijom bavio sam se punih trideset godina. Inspiraciju nalazim svuda. Fotografija je način mog života i prikazuje kako vidim svet. Ona obuhvata emocije i moj način razmišljanja, ideje i ideologiju - priča Rikardo.

PROČITAJTE I: MAČU PIKČU - MAGIJA IZGUBLJENOG GRADA

Brazilske domoroce prvi put posetio je polovinom devedesetih godina. Kultura plemenskog naroda još uvek je njegova primarna inspiracija. 

- Kao fotoreporter najvećeg brazilskog nedeljnog magazina "Veja" 1996.godine posetio sam pleme Janomami i od tad radim fotografije brazilskih domorodaca. Imam slike skoro svakog brazilskog plemena, a pripremam i knjigu "Brazilski Indijanci 2018". Želim svima da pokažem kako oni opstaju u modernom društvu. Žive u savršenoj harmoniji sa prirodom i pokazuju da je još uvek moguće opstati u nekim oblastima. Njihova životna filozofija može da se primeni i na veoma tehnološko društvo. Domoroci su prvi živeli u Brazilu i dugujemo im važan deo svakog aspekta naše kulture. Oni su ratnici koji se još uvek bore protiv mnogih nevolja. Vole prirodu i bore se za nju. Zbog toga sam doneo odluku da objavim knjigu, kao deo pokušaja da im pomognem - ističe Rikardo.

 

Prvi stanovnici Brazila nemaju zlo u sebi. Plemenski život nije lak, ali satkan je od ljubavi i dobre energije.    

- Uz pomoć nekoliko posvećenih i osetljivih belih ljudi brazilski domoroci su čuvari reka, šuma i divljih životinja. Oni nas uče da je važno voleti i čuvati prirodu. Čuo sam kad Indijanac kaže da plemenski život nema zlo u sebi i da je uvek svima u umu nada za bolji život. Taj osećaj potvrdilo je svako pleme koje sam posetio. Brazilske domoroce nalazimo širom zemlje, kaže Rikardo. 

U celoj zemlji ima 305 etničkih grupa u kojima živi ukupno 900.000 Indijanaca. Ne govore portugalski i postoje 274 različita jezika tih naroda. Neki znaju za život u gradovima, ali neka plemena još uvek nisu imala kontakt sa drugima. Žive potpuno izolovani od bele civilizacije i nemaju kontakt sa drugim plemenima. Žive primitivno i od onog što šuma može da im pruži. Do hrane dolaze lovom i ribolovom, a uzgajaju i neke male useve.



U državi Akre od korenovskih useva kao što je maniok Indijanci prave kašu koju jedu sa ribom, a obrok završavaju tropskim plodovima kao što su ananas i banane. Nikada nisu videli TV, automobile i bicikle i jedini kontakt sa civilizacijom i tehnologijom im je buka aviona ili brodova koji prolaze. To je fantastičan univerzum gde možemo da imamo razna istraživanja. Njihova istorija potvrđuje da im život nije lak.



U nekim komunama video sam nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa od belog čoveka. Mesožderna i veoma žestoka riba pirana glavni je specijalitet ljudi koji žive duž Hingu reke u državi Mato Groso. U normalnim uslovima sigurno je ne bi jeli, ali toliko poštuju svoju domovinu da nikada ne razmišljaju o tome da je ostave i da nađu bolje mesto za život. Ti ljudi nikada ne odustaju, čak i kada su suočeni sa velikim teškoćama - priča umetnik.

 

Fotografije brazilskih domorodaca dok plove ili se kupaju u reci deluju nestvarno. Pogled zaustavljaju i fotografije Indijanke koja roni u reci sa vodopadima. 

- Kamajura indijanka koja pliva pod vodom zove se Akuku Kamajura. Ti indijanci pripadaju Tupi-Guarani porodici i žive u Gornjem Ksingu u brazilskoj državi Mato Groso. Prvi put sam sreo Akuku na "Susretu tradicionalne kulture u Čapada dos Veaderios" u državi Goias. To je proslava brazilske popularne kulture i presek između različitih manifestacija tradicionalne kulture oko sredine zapada i širom zemlje.

Na toj manifestaciji ona učestvuje svake godine i prvi put sam je fotografisao u julu 2016. godine na neverovatnom mestu sa mnogo vodopada i reka. Kada je otišla do vodopada zamolio sam je da uradim nekoliko fotografija. Pristala je. Ponovili smo to i prošle godine tokom mog boravka u Čapadi - objašnjava autor vrhunskih fotografija brazilskih domorodaca.

PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

BERLIN ZA PONAVLJAČE

DAKA, SVETSKA PRESTONICA RIKŠI

KUBA: ROMANTIZAM I DIKTATURA


 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box