Muzika
muzika/14.12.2018.

Serdar: Šta je pijanista u našem društvu?

muzika
  • Promo
Autor fotografije:

Razgovarala: Lela Milivojević

Proslavljeni pijanista i iskusan profesor Aleksandar Serdar smatra da svaki mladi profesionalac mora da prepozna u svom okruženju potrebu društva za prihvatanje profesije za koju se priprema i konstatuje da su fakulteti umetnosti izolovana ostrva na kojima se individue bore da održe mali plamen postojanja klasične muzike kod nas.

Aleksandar Serdar je za Kaleidoskop media govorio o predstojećem koncertu u Kolarčevoj zadužbini na kojem će nastupiti i njegov student, perspektivan pijanista Andrija Mamutović, ali i o radu sa studentima i promovisanju umetničke muzike širim slojevima društva.

Gostujete na Kolarcu u okviru ciklusa koji omogućava umetniku da bude praktično urednik svog koncerta. Šta ste pripremili za 18. decembar?

Dosta raznolik program, sastavljen od dobro poznatih kompozicija L.V. Betovena i Domenika Skarlatija. Tu su dve popularne sonate Op.13, takozvana Patetična, i Op.57, takozvana Apasionata. Kažem takozvana jer Betoven sam nije davao imena svojim delima. Ona su nastala tek nakon njegove smrti, kad su sami muzičari ili već slušaoci davali nazive njegovim delima i tumačili određene kompozicije.

Sonate Domenika Skarlatija su prvobitno bile zamišljene kao etide zarad svog virtuoznog sadržaja i prilično kratkog trajanja. One su uglavnom pisane do četiri strane i to ne sve virtuozne. Određeni broj sonata je pisan u različitim tempima koja ne pripadaju virtuoznom. Na taj način sam i ja sam koncipirao šest sonata Domenika Skarlatija gde će se čuti četiri virtuozne i dve u sporijem tempu.

Drugi deo koncerta će svirati moj student, docent na Fakultetu umetnosti u Nišu Andrija Mamutović. On će svirati dela Baha i Bramsa. Kao završetak koncerta smo planirali da odsviramo zajedno fantaziju za četiri ruke u ef-molu Franca Šuberta. Mislim da je program zanimljivo napravljen i da je prilagođen za uživanje u klasičnoj muzici najšireg dela slušalaca.

Gost koncerta je vaš student, perspektivan pijanista Andrija Mamutović. Možete li nam ukratko predstaviti ovog mladog umetnika?

Ukoliko bi klasična muzika bila deo opšte kulture kod nas, te klasična muzika bila dostupna svakom čoveku koji bi izrazio želju da je čuje, možda ne bi trebalo posebno predstavljati mlade umetnike koji su zaposleni na visokim institucijama. Andrija Mamutović je mladi pijanista koji je završio osnovne i master studije u mojoj klasi na Fakultetu umetnosti u Nišu, a umetničke doktorske studije završava isto u mojoj klasi na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Andrija je na direktan način predstavnik škole koju sam ja učio boraveći u različitim sredinama, i raduje me da je prenosi studentima klavira na Niškom univerzitetu. Ostalo možete pročitati u njegovoj biografiji, a program i sviranje eventualno čuti uživo na koncertu.

Karijeru ste razvijali u dva pravca – kao profesor i kao pijanista, tako da studentima možete da prenesete i iskustvo osobe koja je nastupala širom sveta. Šta ih interesuje i kakva su stremljenja vaših studenata s obzirom na to da imate kontakte sa mladima, ne samo u Srbiji nego i šire?

Stremljenja studenata muzike u različitim sredinama se razlikuju. Jedan aspekt je odnos ka dostizanju najvišeg profesionalnog nivoa, ali pored učenja postoje aspekti okruženja u kojem se jedan profesionalac razvija. Sigurno je da bi mladi profesionalac u bilo kojoj profesiji morao da prepozna u svom okruženju potrebu društva i za prepoznavanje i za prihvatanje profesije za koju se priprema. Na primer, mladi lekar koji se školuje zna da je njegov profesionalizam neophodan društvu i prepoznat kao takav od svih građana. Građevinar, programer, arhitekta, ekonomista, menadžer..... A pijanista klasične muzike? Šta je to u našem društvu?

Ako glasno izgovorite imena koja su prisutna na Grand televiziji, ako spomenete imena onih koji su u svim novinama predstavljeni kao naš novi džetset, ukoliko govorite o učesnicima rialiti šoua.... naići ćete na prepoznavanje. A, ukoliko izgovorite ime pijaniste koji je zaposlen na nekom od fakulteta umetnosti, da li će to naići na prepoznavanje? Ukoliko govorite o najpopularnijim delima klasične muzike ili ih pustite, da li će ona biti prepoznata? Ukoliko želite da se edukujete o delima klasične muzike, da li postoji radio stanica koja 24 časa emituje klasičnu muziku kao što to postoji u svim civilizovanim državama?

Kako to izgleda u "ostatku" sveta?

Istina je da klasična muzika nije previše prisutna u zemljama Bliskog istoka, te kao takva nije deo opšte kulture građana. No, u svim civilizovanim zemljama, uključujući sad i Kinu, gde postoji ekspanzija klasične muzike, postoje sredstva pomoću kojih se stanovništvo edukuje. Sami građani, koji imaju potrebu da u svoj sadržaj ugrade spoznaju o klasičnoj muzici, mogu putem radio stanice slušati u bilo kojem delu dana te kompozicije. Slušajući, individua počinje to da prepoznaje, voli i ugrađuje te složenije harmonije u svoj unutrašnji svet, te poistovećuje svoj unutarnji sadržaj sa određenim harmonijama klasične muzike koje je ugradio u sebe. Klasična muzika sigurno unosi mir i harmoniju u čoveka.

Kako utiču neke duge vrste muzike koje su opšte prisutne kod nas? Da li one unose mir i harmoniju ili jačaju nesvesni, impulsivni deo čoveka koji kasnije postaje deo njegovog svakodnevnog življenja. Stoga, nakon profesionalnih informacija koje mogu studentima da prenesem, jedino što im mogu savetovati jeste da se kako god mogu upute van Srbije, u zemlje gde je profesija kojom žele da se bave, prisutna i potrebna širokom broju građana. U drugim sredinama, ukoliko se radi o civilizovanim sredinama, mladima je dovoljno preneti profesionalne, umetničke informacije, a ostalo će već pronaći u svojoj sredini.  

Da li je u vremenu, kada neukus preovlađuje, moguće učiniti nešto i privući mlade umetničkoj muzici? Uostalom, kako promovisati umetničku muziku širim slojevima društva kada se ima u vidu da su koncerti na otvorenom poput koncerata Nemanje Radulovića i Beogradske filharmonije privukli veliki broj posetilaca? Mislim da finansijski momenat nema veliku ulogu s obzirom na činjenicu da ima niz koncerata koji su ili besplatni ili sa simboličnom cenom ulaznica.

Prethodno sam napomenuo radio klasične muzike 24 sata. To je potpuno odomaćeno u zemljama gde je klasična muzika prisutna, i dovoljno je preneti model Radio Classique u Francuskoj, Radija klasične muizke u Nemačkoj, Italiji, Španiji, Engleskoj, Americi, i biti siguran da je to pravi put upoznavanja populacije sa klasičnom muzikom. Postoji puno načina koji ne moraju da se izmišljaju već su davno isprobani i primenjeni u zemljama oko nas. Time nije potrebno da ja sad pričam o tome, već sve što bih rekao postoji i prisutno je. Ukoliko neko želi da to ima, jednostavno će pronaći rešenje i put. Opet kažem da nisam video u Maroku, Alžiru, Pakistanu itd. postojanje radija klasične muzike, a ni kod nas. Nažalost, fakulteti umetnosti su izolovana ostrva na kojima se indivude bore da održe mali plamen postojanja klasične muzike kod nas.

Serdar će nastupiti u okviru ciklusa Umetnik urednik u gostima, koji organizuje Centar za muziku Kolarčeve zadužbine. Umetnici su u prilici da budu urednici sopstvenog koncerta i da se beogradskoj publici predstave solističkim nastupom, ali i u nekim, retko predstavljenim formacijama, uz kolege, saradnike, studente.

U cilju promovisanja umetničke muzike, Kolarčeva zadužbina organizuje besplatne koncerte nedeljom i sredom, a odnedavno je moguće slušati izdvojena predavanja i koncerte na YouTube kanalu Slušate Kolarac.


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

NEMANJA RADULOVIĆ - ESENCIJA ČISTE LJUBAVI

STIV AVERIL, INTERVJU - UZBUDLJIVA SARADNJA SA U2

MAJK GARSON: NEISPRIČANA PRIČA O BOUVIJU


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box