Muzika
muzika/12.11.2019.

Preminuo kompozitor Zoran Hristić

muzika
  • Printscreen / RTS
Autor fotografije:

Kaleidoskop media 



Kompozitor Zoran Hristić, jedan od naših najvećih savremenih kompozitora raskošne radne biografije i opusa preminuo je u 82. godini.

Zoran Hristić rođen je u Beogradu. Jako rano je počeo muzičko školovanje i to učeći klavir. Sa 11 godina je napisao Igru za klavir, a sa 15 Tokatu za klavir, kojom je pobedio na studntskom konkursu.

Studirao je na konzervatorijumu "Đuzepe Verdi" u Milanu i Muzičkoj akademiji u Beogradu gde je diplomirao 1963. godine.

Za najbolji diplomski rad dobio je prestižnu nagradu "Stevan Hristić".

Opus Zorana Hristića obuhvata solistička, kamerna, vokalno-instrumentalna dela, balete, muziku za pozorište, film i televiziju i radiofonska ostvarenja.

Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada među kojima i nagrade za životno delo "Mali princ", kao i nagradu Zlatni beočug.

Dobitnik je i dve Sterijine nagrade za scensku muziku u predstavi "Koštana" i "Opsada crkve Svetog Spasa" i dve Zlatne arene – 1967. za muziku u filmu "Hasanaginica" i 1969. za muziku u filmovima "Vrane" i "Horoskop".

Komponovao je muziku i za otvaranje Olimpijskih igara u Sarajevu.

Bio je umetnički direktor i selektor festivala Bemus i Mokranjčevi dani i glavni i odgovorni urednik Muzičke redakcije RTS-a. Kao član žirija i ugledni umetnik mnogo je doprineo i afirmaciji Sabora trubača u Guči.

Naša kolumnistkinja Ljubica R. Kubura podsetila nas je na reči čuvenog kompozitora Zorana Hristića: „Muzika nije samo sredstvo duhovne nadgradnje, već ima i jednu opasnu stranu, kada se zloupotrebi. Preko muzike se nameće pogled na svet. Ako vam ujutru pevam „suzama sam lepio tapete“ vi ćete se zgroziti, ali ako vam to pevam čitav dan, na kraju ćete i vi početi da pevušite“. On se u jeku popularnosti turbo folka pitao, zašto ne reaguju odgovorne institucije, Muzikološki institut na primer, kako bi se ukazalo na štetnost takvih sadržaja. Kolumnu možete pročitati OVDE.

Zoran Hristić je svojevremeno u intervjuu za Blic pričao kako je došlo do njegovih prvih dodira sa muzikom:

- Moj otac, kao jedan bogat čovek koji brine o odgajanju i obrazovanju svoje dece, nekoliko godina pred Drugi svetski rat, trideset i neke kupio je klavir. Međutim, moji braća i sestre nisu baš najbolje stajali sa sluhom te tu nije bilo naročitih rezultata. Dođe, dakle, klavir u kuću i niko ga ne oseti. A ja kao klinac od nekoliko godina sve igrajući se onako dečje nehajno prebiram po klaviru. I imao sam sreće. Zašto? Jer me jednom prilikom čuo jedan gospodin iz komšiluka koji je bio iz muzičke škole „Stanković“. Rekao je „ovo dete ima dara“, uzeo za ruku i odveo u muzičku školu. On je inače svoje muzičko obrazovanje sticao u Parizu, a koliko je bio uspešan, ne znam, al’ tako je počeo moj put u muzici.

Zoran Hristić pripada generaciji kompozitora koja je stvarala avangardnu muziku. Čak je imao priliku da se upozna sa dodekafonijom Šenberga i da stvara na tim principima.


PROČITAJTE I:

PULSKI FESTIVAL - SEĆANJE NA SONJU SAVIĆ



POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box