Muzika
muzika/6.12.2016.

Sledite svoje snove

muzika
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
Autor fotografije:

Piše: Lela Milivojević

Maja Bogdanović, čelistikinja koja živi i radi u Parizu, priča za Kaleidoskop o predstojećem koncertu u Beogradu gde će nastupiti sa Nemanjom Radulovićem, o odlasku u inostranstvo, školovanju, svojim planovima i snovima.

Beogradska publika će imati priliku da vas sluša na Kolarcu zajedno sa Nemanjom Radulovićem. Šta pripremate za to veče? 

- Za ovaj koncert pripremamo dela kamerne muzike kao i novo delo Aleksandra Sedlara, a nastupiću s Nemanjom i Laure Favre Kahn u triju. Nemanja i njegove sestre su moji dragi prijatelji iz detinjstva, zajedno smo išli u zemunsku Muzičku školu „Kosta Manojlović“, a kasnije smo se svi našli u Parizu. Svaki nastup s Nemanjom je bez izuzetka poseban doživljaj i uvek se radujem našem muzičkom druženju.

Sa kim od kolega najviše volite da nastupate, ko je vaš senzibilitet i ko vas ispiriše?

- Uvek pozitivno prilazim svakoj novoj prilici da muziciram sa svojim kolegama i uvek naučim nešto novo, a nadam se da je to recipročno. Svoj senzibilitet adaptiram, jer jedino tako može da postoji otvorenost ka drugima i razmena. Inspirišu me mnogi umetnici s kojima nastupam, ali isto tako me inspirišu publika, životne situacije, sale u kojima nastupam. Volim kada su drugari na sceni inventivni, kad postoji razmena pozitivne energije i načina muziciranja kao i interakcija sa publikom. Zbog toga je svaki nastup drugačiji, važan i poseban za mene. Imala sam prilike da sarađujem i sa kompozitorima današnjice i jako je zanimljivo kad vi nekog inspirišete da piše za vas, kao i kad vas kompozitor inspiriše svojim delima i talentom koje vam poverava.

Kako je raditi i stvarati u gradu kakav je Pariz? Kako je došlo do toga da se odlučite da dođete u Pariz?

- Više nego igde drugde realan život u Parizu je kao najlepši san i ja sam svaki dan srećna zbog te inspiracije. Došla sam u Pariz u februaru 1999. na prijemni ispit, na Visoki nacionalni konzervatorijum, po preporuci svoje dugogodišnje profesorke Nade Jovanović. Oduvek sam s velikim divljenjem slušala francuske čeliste i želela od malena da prođem kroz čuvenu „francusku školu“ violončela. Posle položenog, izuzetno zahtevnog prijemnog ispita, koji je trajao tri nedelje, situacija u našoj zemlji se naglo pogoršala i moj odlazak na studije je bio neizvestan. Uz podršku svojih roditelja i ogromna odricanja, u ona teška vremena za sve nas, ja sam ipak uspela da dođem u oktobru na studije i uvek ću biti bezgranično zahvalna za dobijenu šansu da živim svoj san na javi.

Pariska filharmonija ima novu zgradu, sa veoma zanimljivim arhitektonskim i akustičnim rešenjima. Da li ste imali priliku da nastupate u tom novom prostoru?

- Nova zgrada Filharmonije je moderna, impresivna i sa najvećim tehničkim mogućnostima. Imala sam prilike da osetim veliku scenu i akustika je savršena. Nadam se da će Beograd ubrzo dobiti jednu takvu salu i ići u korak sa svetom. Takvi uslovi za muzičare su apsolutno neophodni ukoliko imamo ambicije da se razvijamo na svetskom nivou – a potencijal naših muzičara i motivacija definitivno ne nedostaju. Klasična muzika je oduvek imala svoju publiku, ali sada smo više nego ikada pre primorani da se borimo za očuvanje ovog jedinstvenog i značajnog jezika čovečanstva koji, zbog lenjosti ljudi koji su u mogućnosti da utiču na promenu, ne dobija dovoljnu podršku koju zaslužuje.

Napravite nam razliku između školovanja na beogradskoj Muzičkoj akademiji i u inostranstvu?

- Nažalost nisam imala prilike da studiram na našoj Akademiji, pa ne bih mogla da napravim direktno poređenje. Kod nas su generalno neophodni bolji uslovi za rad, bolji instrumenti, modernija zgrada, kao i jača muzička saradnja u regionu. Pariski konzervatorijum pruža dosta toga svojim studentima. Počevši od sala namenjenih isključivo za vežbanje, dobrih klavira, opremljene biblioteke, mogućnosti za snimanje, pa do preporuka za privatne stipendije, saradnje sa inostranim institucijama u vidu razmene studenata kao i razmena gostovanja – koncerti, festivali… Ceo koncept studija je jako dobro organizovan i imala sam dovoljno vremena za vežbanje – predavanja naravno morate da pratite bez izostajanja i vrlo su strogi po tom pitanju, ali imate i slobodu da organizujete predmete u skladu sa vašim interesovanjima, uz neke imperative (obavezni predmeti, rokovi ispita). Morate biti jako brzi u svemu, jer je konkurencija ogromna, a niko se neće preterano zalagati i truditi oko vas. Ja sam imala sreću da imam predivnog profesora Mišela Štrausa, koji me je velikodušno pratio kroz studije - pozajmio svoj skupoceni instrument dug niz godina i pomogao, ne samo kroz period adaptacije, već i kroz početke mog muzičkog odrastanja. Posle završenih postdiplomskih studija u Parizu, s obzirom na to da sam imala 22 godine, imala sam priliku da ih „produžim“ i na Univerzitetu umetnosti u Berlinu - u još jednom svetskom muzičkom centru.

Preporuka mladim talentima iz naše zemlje?

- Da slede svoje snove i da budu uporni. Nijedan uspeh nije zagarantovan. Samo vredan i uporan rad se isplati i svaka pobeda treba da vas motiviše da još vrednije i marljivije radite, a svaki neuspeh je mala prepreka na putu ka uspehu.

Da li imate želju za eksperimentisanjem i uplivom u neke druge muzičke pravce?

- Svirala sam par jazz koncerata, ali nažalost ne znam da improvizujem! Ako je muzika kvalitetna, ja sam uvek za eksperimentisanje. Setite se samo „proroka“ Betovena i njegove klavirske sonate op.111 koja podseća na jazz.

Neispunjen san o nastupu, gde?

- Imam tu sreću da nastupam u različitim zemljama i da upoznajem različite kulture. A svaka zemlja ima svoje obeležje koje se može osetiti kroz muziku. Zbog toga je moja profesija lepa i nepredvidiva jer nikada ne znate gde će vas sledeći nastup odvesti. Uvek postoje snovi veći i manji, a meni je najlepše kad publika i ja sanjamo zajedno kroz muziku.

Kakvi su vam planovi za dalje?

- Puno projekata i koncerata imam u planu, ali se uvek najviše radujem koncertima u Beogradu! Nastupaću u Francuskoj, Finskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Nemačkoj, prvi put ću ići u Rio… Leto je period festivala za muzičare, pa retko imamo pravi odmor. Sve češće nastupam u Americi i u julu ću imati priliku da se predstavim na jednom od najvećih festivala Grand Teton, gde ću nastupiti tri puta kao solista sa orkestrom. Upravo je izašao CD za francuski label Lyrinx Trios Russes, a do leta će izaći i moj prvi solo disk.

Pročitajte još:

Zatupljivanje je previše uzelo maha

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box