Muzika
muzika/16.11.2016.

I fado i srpska narodna muzika su vau!

muzika
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Ivan Grlić
  • Srđan Ralić
  • Ivan Grlić
  • Ivan Grlić
Autor fotografije:

Piše: Vesna Tasić

Za Bilju Krstić i njen Bistrik, svetski muzički stručnjaci kažu da je sve veća inspiracija svetskog pokreta World music i istoimene, najmoćnije svetske muzičke industrije. Od kada je, na početku karijere sa Bistrikom, zapevala na najznačajnijem latinoameričkom etno festivalu Merkado u Brazilu, do danas, miljenica je muzičkih sladokusaca širom planete. Kako je tada rekao direktor pomenutog festivala, muzika Bistrika dira u srce, dok muzika Brazila pokreće noge.

Bilјa Krstić održaće veliki koncert 24. novembra u Sava centru kojim će obeležiti 40 godina na muzičkoj sceni i 15 godina rada sa "Bistrik" orkestrom. Mladalački neumorna, sa obezoružavajućim osmehom devojčice, kristalno jasnim, očaravajućim glasom,  svetom nosi lepotu i bogatstvo šarolikog muzičkog nasleđa Balkana. Ćerka bivšeg otpravnika vozova, kojoj je najveća radost u detinjstvu bila da dobije italijansku lutku, nije ni sanjala da će stajati rame uz rame sa vrhunskim svetskim  muzičarima, da će pevati sa njima na zajedničkim koncertima na prestižnim mestima... Čak i kada je postala muzički urednik u Radio Beogradu i rado puštala pesme Reja Čarlsa, nije slutila da će sa njim stajati na bini.

- Samo što se nisam onesvestila, lebdela sam tada, u rimskom Koloseumu. Imala sam užasnu tremu. Sve je bilo kao san, takvo uzbuđenje u životu nisam osetila. Poruka koncerta je bila da treba pobediti razlike i predrasude. Poznata pevačica Noa iz Izraela je pevala sa Palestincem, ja sa Dinom Merlinom. Bio je tu i čuveni Nikola Pjevani, koji nas je pratio na klaviru. Kada su pročitali moje ime, posle Mercedes Sose, bila sam van sebe. Svi zajedno smo pevali pesmu Imagine, Džona Lenona. Tek kasnije sam shvatila da sam pevala na istoj bini sa Rej Čarlsom, što je, uz sve lepe stvari koje su mi se desile tokom karijere, prevazišlo i moje snove.

Kako je bilo na početku, kada su Vas snovi doveli u Beograd?

- Sve se dešavalo nekako spontano. Kada sam došla u Beograd i upisala se na Muzičku akademiju, bio je to ogroman korak za dete iz provincije. Kako kaže Đordje Balašević, u pesmi koju je za mene napisao – došla sam iz malog grada u drugi vek. Moj drug iz muzičke škole mi je rekao za audiciju koju je pravio Bora Đorđević, za pevačicu grupe Suncokret. Uspela sam da prodjem audiciju, a Bora je oduševljeno pričao kako je našao jednu malu sa Akademije. Bilo je divno. Studirala sam i pevala. Mogla sam odlično da živim od toga. Da platim sebi zimovanje, letovanje, da u Italiji kupujem garderobu. Kasnije, kada sam nastavila sa Ranim mrazom, bilo je isto tako sjajno. Sećam se dana kada sam otišla u banku, da podignem honorar, posle prve velike turneje. Službenici su me čudno gledali, morali su da zovu ljude iz platnog prometa jer je priliv novca bio veliki. Ne sećam se koliko je to tada bilo, ali, recimo, kao današnjih desetak hiljada evra. Sve je bilo nekako jednostavno. Ako si talentovan, ako si vredan, uspeh je  bio neminovan, dolazio je sam po sebi.

Kakva Vam osećanje naviru kad se setite tog vremena? Nostalgija, tuga, žal što je sada sve drugačije?

- Nedostaje mi to vreme. Ljudi su bili drugačiji, družilo se, pričalo se. Obožavam da gledam filmove iz tog perioda. Nedavno sam uživala u jednom starom filmu i oduševila sam se kada sam prepoznala frižider kakav smo imali mi u kući. Bilo je idilično, sporo, mirno, lagano. Nosim samo lepe uspomene. Doduše,  kad analiziram, teških situacija nije ni bilo. Svako sećanje na  te divne dane u meni izazivu toplinu, nostalgiju, nikako žal.

Družite li se još sa tadašnjim muzičkim saputnicima – Đorđem Balaševićem, Borom Čorbom, Goricom Popović...?

- Kako da ne. Svi smo ostali u odličnim odnosima. Često se čujemo, brinemo jedni o drugima, međusobno se podržavamo. Mnoga prijateljstva su prerasla u kumstva. Mnogo se biralo ko će biti kum, velika je to čast. Birali su se odgovorni, dobri ljudi, status se nije gledao. Kumovala sam  Đoletu i Oliveri Balašević, Ljiljani Blagojević i Siniši Kovačeviću, sa Goricom Popović sam dupla kuma. Snežana Jandrlić, koja je bila u Suncokretu, otišla je u druge vode, ona se  bavi ishranom  i zdravim životom, ona me je uvela u svet makrobitike. Kažem vam, svi pomažemo jedni drugima. Kada sam imala prvi nastup sa Bistrikom, Bora je dojurio na naš koncert, pravo sa puta i otpevao jednu moju pesmu. I sad, za koncert u Beogradu, dogovorili smo se da peva „Od pole idat babo“, koja je pandan pesmi „Niz polje babo idu babo sejmeni“. Deo Suncokreta je i dalje sa mnom – Nenad Božić, sa kojim sam počela u Suncokretu, sad je u Bistriku. Nismo kao najveći deo grupa koje se raspadnu, pa se ljudi više nikad ni ne čuju, a kamoli da se druže.

U vreme Vaših početaka bio je važan talenat. Danas, kao da je talenat najsporednija stvar na svetu.

- Potpuno je strašno. Sve ono što se danas promoviše kao vrednost je katastrofa. Došli smo do dna. Nikoga nije briga za talenat. Tužno.... Forsira se nešto što nema nikakvu vrednost, dok pravi talenti čame u zapećku. Imamo vanserijsku decu, vanserijske pevače, muzičare. Jasno je šta se dešava. Definitivno, za sve krivim državu i institucije kulture. Država, institucije i odgovorni moraju da stanu na rep svemu onome što nas kulturno  uništava. U ovoj zemlji postoji jedna, jedina muzička matrica, u 99 odsto slučajeva. I 99 odsto medija to podržava. Na naslovnim stranama se promovišu dno, blato, prljavština. Iz dana u dan, tonemo sve dublje. Jadna rok scena poušava nekako da se bori, ali  ta borba je nepravedna.  Nažalost, politika se uplela u sve. Mnogo je političkih pevača, političkih bendova. Ima među njima i vrsnih izvođača, vrsnih muzičara. Ali, još više je vrsnih koji ne mogu da dobiju šansu da se pokažu, da isplivaju. Ne krivim one koji su se politički angažovali, ali sam beskrajno srećna što se u politiku nisam mešala. Bistrik i ja smo opstali zahvaljujući inostranim festivalima i inostranim izdavačima. Ne zavisimo od toga kako će neko proceniti našu političku podobnost i  da li će nam obezbediti da pevamo na trgovima. Moja partija je moja publika. To političko neangažovanje je Bistrik i mene mnogo koštalo.

Šta Vam najviše smeta na ovdašnjoj muzičkoj sceni?

- Mnogo toga. Jednoličnost, haos, opšta pometnja, nedostak muzičkog ukusa, nedostatak mere. Danas ljudi kao da nemaju meru ni u čemu. Da ne pričamo o tome kako gotovo sve radio stanice vrte jedno te isto. Tu izuzimam Radio Beograd. Pa i najbolji vokal čovek da sluša stalno – mnogo je. Brine me što se svima sa strane daje veći značaj nego nama samima. Nažalost, publika nema izbora.  Niko da shvati - neka bude i roka, džeza, popa, folka, neka bude i turbo-folka, pa da publika sama bira šta će da sluša. Treba imati mogućnost izbora.


Vi ste osvedočeni čuvar tradicije. Da li smo narod koji ume da čuva svoje?

- To je poražavajuće. Ne čuvamo svoj jezik, svoju tradiciju, svoje nacionalno, svoj identitet. Time što dajemo prostora svima, ali na račun svoga, nikome ne činimo dobro. Nije to šovinizam, nacionalizam. Logično je da umetnik promoviše svoju zemlju. Ako ovako nastavimo, na najboljem smo putu da potpuno izgubimo identitet. Mi uopšte nemamo svest o tome da treba da negujemo i čuvamo svoje. Postoji uvreženo mišljenje da je fado, recimo, vau! To je portugalska tradicionalna muzika. A kad spomeneš naš folk – ti si seljak! U redu, fado zaista jeste – vau. Ali, ništa manje – vau nije naša tradicionalna muzika!

Kakvi su svetski muzički trendovi?

- Po World music-u, moćnoj muzičkoj kući, koja nema konkurenciju, sve je dozvoljeno. Može da se meša, recimo, mađarska nacionalna muzika sa nečim što nema veze sa tom zemljom, da se ubace instrumenti koji se nisu koristili. Ne, nije to nikakva papazjanija. To je sloboda, uz najvažniju stavku – da se sačuva identitet naroda iz kojeg je pesma potekla. Na svetskoj muzičkoj sceni, najpoznatiji su bendovi kojima je baza tradicija. Do skora, prednjačila je muzika iz Južne Amerike. Primat je preuzela muzika iz Afrike. Muzičari iz Malija, koji kombinuju staro i novo, razvaljuju! Muzika je vrhunska kreacija duha i čemu sputavanje i ograničavanje? U World music-u vlada apsolutna sloboda i to je skladu sa mojim poimanjem muzike.

Pročitajte još:

Bijelo dugme vodi dnevnik o mom životu


Bilja Krstić i Bistrik - Nagrade i priznanja:

- Na osnovu pesama sa prvog albuma Bistrik, snimljena je televizijska emisija Ručni rad, koja je na festivalu Zlatna ruža Montrea osvojila 4. mesto, 2001. godine.

- Prinčeva nagrada za  prvenac Bistrika – Bistrik – etno album 2001. godine.

- Prinčeva nagrada za drugi album – Zapisi – etno album godine 2003. godine

- Na festivalu Beovizija godišnja nagrada za najbolji etno album godine 2003.

- Na festivalu u Herceg Novom, nagrada za najbolju filmsku muziku, za film Zona Zamfirova, 2003. godine.

- Na festivalu u Valensiji, Mostra di Valensia del Mediterrani 2003. godine – nagrada Premio a la mejor banda.

- Zlatna značka Kuulturno-prosvetne zajednice, za doprinos u kulturi 2007. godine.

- Na festivalu Beovizija, nagrada za etno album godine, za album Tarpoš, 2007. godine.

- Prinčeva nagrada za etno album godine, za album Tarpoš 2007. godine.

- Po magazinu Songlines, u junu 2007. godine, album Tarpoš se našao na 6. mestu liste Top of the World.

- Nagrada televizije Mertropolis za najbolji album tradicionalne muzike 2008. godine.

- Nagrada Beovizije za promociju naše muzike u inostranstvu, 2008. godine.

- Nagrada Zlatni beočug za trajan doprinos kulturi 2014. godine.

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
Radmila
17.11.2016.

Bravo za Kaleidoskop i odabir sagovornika! Prelep intervju, Bilja je kvalitet koji traje i zaslužuje da se nađe u što viđe medija. Zaista je zadovoljstvo čitati vas svakog dana. Srećno!

User
Gunhill Joe
17.11.2016.

Преслатка Биља, предиван текст.

Vidi sve komentare