Ljudi
ljudi/7.11.2016.

Čarolije moderne vile

ljudi
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
Autor fotografije:

Piše: Vesna Tasić

Neobično toplo novembarsko nedeljno podne u beogradskoj ulici Kneza Mihaila. Sunce je izmamilo na desetine šetača. Mame i tate sa dečicom, zagrljeni parovi, penzioneri, turisti... Lepa, plavooka devojka prilazi devojci i momku koji se drže za ruke i zaljubljeno gledaju. Nasmejana, želi im lep dan i nudi im poruku ljubavi, koja će im ulepšati podne. Začuđeno je gledaju, okreću se bez reči i ubrzavaju korak. Pobegoše od nje, kao da je htela da ih razdvoji. A na parčetu papira, uvezanom roze mašnicom, pisalo je: „Samo reci DA“. Plavooka sleže ramenima i ne skidajući osmeh sa lepog lica, prilazi drugom paru koji vodi dvoje dečice.

- Ja bih da vam ulepšam dan i da vam izmamim osmehe! Evo, izvolite, izaberite jednu poruku, da vidimo šta piše...

- Kakve, bre, osmehe? Čemu smejanje? O čemu ti, devojko, pričaš? Ovo je vreme plakanja, a ne vreme smejanja. Ostavi nas na miru, otresito joj sasu u lice muškarac i besno krenu dalje držeći decu za ruke.

Nailaze dve starije gospođe. Neobeshrabrena devojka prilazi njima i ponavlja da želi da im ulepša dan, da ih nasmeje, oraspoloži i nudi im poruke. Gledaju je začuđeno, ne shvatajući šta hoće, a onda iz jedne od njih navre bujica reči.

- Mene nasmejati? Pa ja se nisam nasmejala dvadeset godina. Živim bez osmeha i dobrog raspoloženja, zaboravila sam šta je to. Eto, draga moja, ne znam kako, ali uspela si da me nateraš da se osmehnem!

Samo što ne zaplaka. I plavookoj devojci navreše suze. Ali, ne od tuge. Od sreće što je uspela u svojoj nameri da svet ulepša još jednim osmehom. Osmeh po osmeh, zagrljaj po zagrljaj, svaki je dragocen, neprocenjiv.

Tako svake nedelje. Plavooka, uporna devojka, čvrsta kao stena u nameri da izmamljuje osmehe - Jelena Danilović. Mnogi je gledaju kao razbarušenu klinku koja još ima iluzija da može da promeni svet. A ona se bliži tridesetoj, entuzijazam je ne napušta. Pre pet godina završila je studije španskog jezika na kragujevačkom Filološko umetničkom fakultetu FILUM, radi u jednom kol centru i zadovoljna je svojim životom. Pre nekoliko godina, kako kaže, iz čista mira, došlo joj je da prilazi nepoznatim ljudima, da im deli simbolične darove, motivacione poruke i da svoju sreću deli sa drugima. U svakoj prilici, na svakom mestu.

- Nije se u mom životu desilo ništa posebno što bih mogla nazvati prekretnicom. Samo sam se jednog divnog jutra rano probudila i videla prelep izlazak sunca. Obuzeo me je čaroban osećaj koliko je život lep i kako sreću, radost i lepotu treba podeliti sa drugima. Otuđili smo se, a svima nam treba lepa reč, zagrljaj, osmeh, ljubav, lepe želje. To je najmanje što jedni drugima možemo dati. Pišem poruke, smišljam ih, kradem ih iz onog što sam pročitala, kako kad. Za sve – pustim da me vodi osećaj. Kome ću prići, šta ću napisati. To me odmara, veseli, podiže mi energiju, uliva nadu. Kad mi dođe inspiracija, ako ništa drugo, ja izađem iz stana i zalepim neku lepu, vedru poruku na prvu banderu, kaže Jelena Danilović, devojka koju mnogi nazivaju modernom vilom.

Svake nedelje, uz nju je neko. Može da joj se pridruži svako ko to želi. Drugarice, drugarice drugarica, prijatelji sa Fejsa, nepoznati. Ove nedelje, uz nju su Bilja, Olivera, Marijana, dve Sneže, Jelena, Vojka, Nataša, Bosa, Kosta, Nikola, Aleksa. Muške boje „brani“ osmogodišnji Kosta, Biljanin sinčić, koga nazivaju Anđelom. Sve zajedno, ruku punih poruka i poklončića, kreću u svoju neobičnu misiju buđenja osmeha.

Dok vesela ekipa šeta glavnom beogradskom ulicom, prolaznici ih zagledaju. Reakcije ljudi su mešavina oduševljenja, čuđenja i negodovanja. Nije lako svakoga obradovati i izvući mu lepu reč.

- Ma beži, nije mi ni do čega. Daj ti meni pare da kupim nešto da jedem ili da platim nagomilane dugove za struju. Kakva ljubav, kakvi bakrači! To se ne jede, kaže iznervirani penzioner, bežeći od Jelene kao da mu je tražila pare na zajam.

Jelena se zaustavlja pred devojčicom koja svira violinu. Ispred nje je kutija na kojoj piše: „Sakupljam pare za časove violine. Jedan čas košta 10 evra“. U kutiju ubacuje poruku. Devojčica pritrčava da pročita poruku, nogom zakačinje kutiju koja se prevrće, novac i papirić sa porukom beže nošeni laganim vetrom prema čoveku koji usred Beograda prodaje kišobrane sa motivom Pariza. Jeleni kreću suze. Utom, nenadano, nailazi njena profesorka biologije, Nevjenka, koja joj je predavala u aranđelovačkoj gimnaziji. Radost, uzbuđenje, zagrljaji, gomila pohvala profesorke, ponosne na svoju bivšu učenicu.

- Mogu da me rasplaču razne situacije, lepe i ružne. Rasplaču me iskrenost, dobrota... Zaplačem zbog neodobravanja, namrštenih ljudi, otuđenosti, osuđivanja, nerazumevanja, zluradih komentara. Nekada sam sve to više primal k srcu i mnogo me je bolelo. Mnogi su mi govorili da se zamlaćujem, da gubim vreme, da sam skrenula s pravog puta, da sam u sekti, da ovo što radim nema smisla. Ali, kad su videli da ne odustajem, da su potcenili moju upornost i želju za boljim i lepšim, ostavili su me na miru. Ovo je moj način da ljude podstaknem da vide da smo u suštini svi isti, da svi imamo isti cilj – lepši, vedriji, topliji, nasmejaniji svet...

A u porukama – ne plašite se neuspeha, u mržnji je strah, ja verujem u sebe, život je lep... Neki otvore papirić, pročitaju, nasmeše se. Neki pitaju koliko to košta. Neko se odmah zapita kakva je to prevara, neko pita koja su politička stranka. Smenjuju se nasmejana, ljubopitljiva i namrgođena lica... Radost, osmesi, sumnje, pitanja, grdnje, podsmesi i oduševljenje objašnjenjem da se poklončićima i poručicama širi ljubav. Učestvuju svi – od osmogodišnjeg, vragolastog Koste, do crvenokose, vitalne gospođe Bose, koja je davno zagazila u osmu deceniju života.

- Moj recept za sreću je – darovati bar jedan osmeh svaki dan okolini! – zaključuje Jelena.

Podstaknute njenim primerom, slične akcije su pokrenute u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Jelenin poziv za širenje ljubavi i buđenje osmeha, čuje se sve dalje.

Pročitajte još:

Emotivna priča o velikom Koenu: Noć u kojoj Koen nije dobio Nobela

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box