Ljudi
reklama
reklama
ljudi/8.12.2016.

Frojd i žene - Dakle, ovo je jači pol

ljudi
  • Promo
Autor fotografije:

Priredila: Lela Milivojević

Frojdov muzej iz Beča prvi put gostuje u Beogradu, pa će stručna i šira javnost imati priliku da vidi posebno zanimljivu tematsku izložbu posvećenu ženama u psihoanalizi. Jasminka Šuljagić, predsednica Psihoanaltičkog društva Srbije, za Kaleidoskop kaže da je izložba značajna zato što će publika moći da se upozna sa prvom generacijom psihoanalitičarki i njihovim radom.

Psihoanalitičko društvo Srbije, obeležavajući jubilej 160 godina od rođenja Sigmunda Frojda, poziva sve one koji nisu imali ovu priliku, da pogledaju ovu izložbu u Beogradu. Izložba pod nazivom „Dakle, ovo je jači pol“, kao i prateća događanja će biti otvorena u Kolarčevoj zadužbini od 9. do 27. decembra.

Jasminka Šuljagić, predsednica Psihoanaltičkog društva Srbije, za Kaleidoskop ističe da je reč o prvom gostovanju Muzeja Sigmund Frojd u Beogradu. „Do realizacije ovog projekta došlo je zahvaljujući saradnji našeg društva, Psihoanalitičkog društva Srbije, sa Bečkim psihoanalitičkim društvom i Muzejom Sigmund Frojd u Beču, a uz veliki doprinos Austrijskog kulturnog foruma u Srbiji.“ 

- Izložba je veoma značajna zbog toga što će publika imati priliku da sagleda doprinos prve generacije psihoanaltičarki razvoju psihoanalitičke teorije, ali i da otkrije mnoga svedočanstva vremena u kojem su one radile i njihov uticaj na današnje vreme, uključujući i ženski pokret koji je tada nastajao i čiji su, neke od njih, bile deo.

Jasminka Šuljagić ističe da se izložba ne ograničava samo na stručnu javnost, već je otvorena i za širu publuku; a biće praćena konferencijom na kojoj će članovi Psihoanalitičkog društva Srbije, zajedno sa svojim gostima, kolegama iz inostranstva, govoriti o mnogim aspektima ženskog pitanja danas. 

„Dakle, ovo je jači pol“ – ironična je aluzija kojom je, kako se priča, Ema Ekštajn jednom prilikom pozdravila Frojda. Iako ovako sažeta, citirana opaska sadrži u sebi mogućnost novih interpretacija prevladavajućih rodnih uloga. Kao pacijenti, ove žene su Frojdu omogućavale temelj za otkrivanje nesvesnog; i sam „otac psihoanalize“ potvrđivao je da tretman koji je bio poznat kao „lečenje razgovorom“ razvio sa njima zajedno.

Osim kao psihoanalitičarke-praktičarke, ove protagonistkinje su dale suštinski doprinos razvoju psihoanalitičke teorije, inspirišući Frojdove radove, čak i anticipirajući ih, kao u slučaju Sabine Špilrajn. Jednako je neoboriv njihov doprinos u međunarodnoj afirmaciji i institucionalizaciji psihoanalize: Sabina Špilrajn u Švajcarskoj i Rusiji, Lu Andreas Salome u Nemačkoj, Mari Bonapart u Francuskoj, Helen Dojč u Sjedinjenim Državama, i Ana Frojd u Engleskoj.

U središtu pažnje izložbe su biografije i radovi ovih izuzetno upečatljivih ličnosti, kao i Frojdovi teorijski radovi sa stanovišta feminizma, roda i nekonvencionalnih kritičkih studija.

Pomoću posebno dizajniranih panoa kojim se izložbeni prostor deli na nekoliko segmenata, izložba posvećuje zasebni prostor svakoj od šest žena – pionirki psihoanalize, u nameri da na prikladan način osvetli njihov život i rad. Selekcija objekata i dokumenata povezuje njihove doprinose sa vremenom u kome su živele. Uticaj njihovih teorijskih radova na razvoj psihoanalize predstavljen je sa ciljem da koriguje sliku psihoanalize kao nauke kojom su dominirali samo muškarci.

Na konferenciji koja će biti posvećena ženama vinjete iz života i dela nekih od značajnih imena kao što su Helene Deutsch, Emma Eckstein, Sabina Spilrein, Lou Salomé, Marie Bonaparte, Anna Freud, Ruth Brunswick; da osetite atmosferu Beča na kraju 19. i početkom 20. veka, ali i da pratite dalje tragove njihovih razmišljanja o narcizmu, ženskom telu, mehanizmima odbrane, destruktivnosti i želji; kao i njihovog angažmana u ženskom pokretu, seksualnom vaspitanju i u suočavanju sa tabuima tog vremena. Takođe, ovde će biti govora o ženama koje su obeležile razvoj psihoanalize u Srbiji, dajući mu specifičan šarm, snagu i elan.

Zavodljiva i puno puta diskutovana pitanja femininosti i ženske seksualnosti, biće postavljena opet. Da li psihoanalitički diskurs prepoznaje samo jedan pol – muški, a ženskost vidi kao devijaciju i nedostatak? Da li je „anatomija sudbina“, šta to zapravo znači, i kako bismo mogli otkriti „šta žena želi?“ Da li su suprotnosti i dualnosti shvatanja u često vođenim polemikama o femininosti, upravo ono što je konstituiše?

Na konferenciji će govoriti članovi Psihoanalitičkog društva Srbije, kao i Elisabeth Skale, psihoanalitičarka i bivša predsednica Bečkog psihoanalitičkog društva. Prisutni će moći i da pogledaju film blizak ovoj temi, sa uvodnom reči i moderacijom diskusije od strane Stanislava Matačića, psihoanalitičara i predsednika Hrvatskog psihoanalitičkog društva.

Pročitajte još:

Noć u kojoj Koen nije dobio Nobela

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.