Ljudi
ljudi/3.11.2016.

Višnja Devrnja-Kreativnošću protiv sivila

ljudi
  • Privatna arhiva
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Privatna arhiva
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
Autor fotografije:
Piše: Vesna Tasić

Za Višnju Devrnju, slikarku, rad sa decom je ljubav, poezija, slika oslikana najlepšim bojama, najpoetičnija, najmaštovitija, najdelotvornija i najlepša razmena pozitivne enegije, nasušna potreba. Već godinama vodi kreativne likovne radionice i radi sa mališanima. Za svoj rad, čija je suština razvijanje kreativnosti, dobila je više likovnih i pedagoških  nagrada. Poslednju, na nedavno završenom 51.  dečijem Oktobarcu salona Muzeja primenjene umetnosti, čiji je slogan bio „Umetnost u sazvežđu“ dobila je po treći put priznaje za pedagoški rad. Višnja Devrnja je 2012, 2014 i 2016. godine nagrađena na Dečijem Oktobarskom salonu kao najuspešniji likovni pedagog.

Kada je diplomirala na Akademiji primenjenih umetnosti, odseku za zidno slikarstvo, nije  ni slutila da će raditi sa decom. Najkraće, slikovito rečeno, ona obučava mlade naraštaje kako da pobegnu od sivila. U svakom smislu.

- Od dece uzimam njihovu pozitivnu energiju, kao što oni od mene uzimaju moju pozitivnu energiju. To nas ispunjava, raduje, intrigira, izaziva. Volim ih, oni vole mene i kao plod ljubavi i poverenja, nastaju radovi. Likovnost nam je okvir. To nije radionica likovnih tehnika, već radionica za buđenje kreativnosti, vrcavosti i razigranosti koje sva deca imaju, ali ih nisu uvek svesni. Nije suština u tome da jednog dana postanu veliki umetnici, već da razviju kreativan odgovor na realnost, nešto najvrednije što čovek može da ima. Da nauče da se snađu u nekoj situaciji, da uz neko domišljato rešenje premoste problem ili situaciju, da kultivišu emocije u određenom smeru. Ako mi u sebi imamo stvaralačku energiju, onda više ništa nije ni teško ni problematično. Da li ćemo tu energiju upotrebiti da budemo likovni stvaraoci, na kreativnost u odnosu sa drugima ili na inovativni pristup u nečemu, manje je važno. Kreativnost je izlaz iz sivila, bekstvo od uniformisanosti - kaže umetnica.




Na razigrano druženje i kreativno igranje sa njom, mališani dolaze sa radošću i jedva čekaju neku novu, maštovitu igru i zadatke koje će dobiti. A ima ih svakojakih – da predstave, recimo, mačku na svoj način, tehnikom koja im se dopadne, da ilustruju sebe u maminom stomaku, da sašiju omiljenu igračku, predstave svoje porodice... Nedavno su imali zadatak da probaju da interpretiraju dela poznatih umetnika.

- Spremila sam predloge dela po kojima mogu da rade. Dok se većina dece bavila šivenjem igračaka, Pavle nije bio raspoložen za to. Dala sam mu da bira delo koje će interpretirati i on je izabrao Van Gogovu „Seljanku“, koja je, kao i sve slike ovog umetnika, izrazito koloristička. Dala sam mu pastele. Dok su ostali šili, on je slikao. Kad su deca videla njegov rad, zaključila su da je on uradio sliku bolje od Van Goga! To je kasnije izavalo buru oduševljenja kod roditelja. Deca nemaju strah od autoriteta, za njih je Van Gog isto što i oni i nije neobično što su zaključili da je interpretacija dela bolja od originala. A tu je i njihov nesebičluk, da pohvale druga...

Kako kaže naša sagovornica, nije nepbično da na radionicama mlađa deca iz čista mira, sasvim spontano, zapevaju dok crtaju i slikaju. Od dečijih pesmica, preko džinglova za reklame, do ozbiljnih pesama, kao što su nedavno zapevali himnu Svetom Savi. Obožavaju da gledaju reprodukcije likovnih dela, kataloge izložbi, knjige, sve što je iz sveta umetnosti. Veoma vole i muzeje i vrlo rado bi u njih išli često. Jedna od najvećih želja Višnje Devrnje je da sa decom iz radionice poseti neki od velikih, poznatih muzeja u inostranstvu. Nažalost, u Srbiji su mnogi muzeji zatvoreni...

- Vodila sam ih u naš Narodni muzej, pre tri godine, na izložbu slikara s početka dvadesetog veka. Bilo je dirljivo kako su deca posedala i polegala po podu i tako skicirala crteže! Deca prostor razumeju i osećaju samo ako je po njihovoj meri. Bila sam zahvalna upravi Muzeja što nam je omogućila da budemo tako komotni. Po evropskim muzejima sam viđala vaspitačice koje dođu sa gomilom vrlo male dece, posedaju po podu i zadivljeno slušaju i gledaju sve oko sebe.




I svoju decu, Savinu, Grigorija i Iliju, umetnica uči različitosti i kreativnosti. U stvari, u njihovom domu, kako kaže, to je način života. Protivi se gledanju u ekran, pokušava da ih okrene, da ih nauči da izađu iz grupe, da budu svoji,da stalno nešto osmišljavaju. Ilijini i Savinini radovi su bili na izložbama, Grigorije je za svoje već počeo da  dobija nagrade.

- Tužno je što se u školama sprečava lična kreativnost. Možda je „sprečava“ pregruba reč, ali se ona ne podržava. Nju treba negovati. U mojoj generaciji, svi smo želeli da budemo različiti, nismo pristajali da budemo isti. Danas, kao da se deca „pakuju“ u neke modele koji važe kao sigurni. Oseća se zamor društva...

Uz pedagoški rad i podsticanje dečijeg stvaralaštva, Višnja Devrnja nije zapostavila svoj likovni izraz. Za njene slike i ikone stručnjaci kažu da su jedinstvene, drugačije, specifične.
- Moje ikone se razliku od onoga što većina smatra rezultatom ikonopisanja. Smatra se da je ikonopisanje kopiranje ikona i da je jedina dobra ikona – ona nekadašnja. To je proizvod krize u veri, finansijama, kreativnosti. Kada sam počela da slikam ikone, shvatila sam da one treba da izađu iz mog likovnog iskustva, umesto da ja svoje likovno iskustvo podredim nekim standardima koji su do nas stigli iz prošlosti, presvučeni patinom. Koristim žive boje, imam autorski pristup, sama pravim konstrukcije crteža, ne kopiram postojeće. Ne, nije to guranje modernog ikonopisa pošto-poto, ali mi nije drago kad ljudi ne cene ikonu kao umetnički predmet, već isključivo kao religijski rekvizit. Ipak, nikoga neću da razuveravam jer to nema nikakvog smisla.

Višnja Devrnja, nagrade:

-
2013. Međunarodni likovni konkurs Radost Evrope, nagrada za kolekciju radova dece uzrasta od 7 do 10 godina.
- 2014. Dečiji Okrobarski salon, 2. nagrada.
- 2014. Međunarodni likovni konkurs Radost Evrope, 2. nagrada za kolekciju radova dece uzrasta 4 do 6 godina.
- 2015.  Dečiji Oktobarski salon, 3. nagrada.
- 2015. Međunarodni likovni konkurs Radost Evrope, 2. nagrada u kategoriji 9 do 12. godina, pohvala za kolekciju radova dece uzrasta    od 7 do 10 godina, pohvala za likovnog pedagoga - 2015.
- 2012, 2014 i 2016. Priznanje Dečijeg Oktobarskog salona za najuspešnijeg likovnog pedagoga.

Proćitajte još:

Marko Crnobrnja - Skulpture koje govore

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box