Ljudi
ljudi/11.03.2017.

Arijus Van Tinhoven- valjevski Holanđanin

ljudi
  • Istorijski arhiv Valjevo
  • Istorijski arhiv Valjevo
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
Autor fotografije:
Piše: Nataša Šutuljić

„Srbi su žilaviji, zahvalni za operisanje i brzo se oporavljaju“, primetio je ratni hirurg Arijus Van Tinhoven- valjevski Holanđanin u istoimenom dokumentarno-igranom filmu čiji je autor novinar Slobodan Raković.

U Velikom ratu Valjevo je centar i vojnih i zdravstvenih bitki. U gradu-bolnici od kraja 1914. do sredine 1915. godine sve ulice su „avenije smrti“, ali to je i grad koji je najlepši primer humanizma i međunarodne solidarnosti. Sve sanitetske vojne misije imale su svoje bolnice ili ekipe u Valjevu i upravo tu bila je borba za život svakog čoveka, bez obzira na uniformu, naciju i veru. 

Haški lekar Arijus Van Tinhoven postao je poznat kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova i kao šef Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u gradu na Kolubari. Dobitnik Ordena Svetog Save četvrtog reda i Crvenog krsta Srbije posle odlikovanja za sebe je rekao da je „sada postao polu-Srbin“. Tokom jednog dana imao je između deset i 15 operacija i neprestano se pitao - kako smanjiti broj amputacija, kako spasiti živote srpskih ranjenika? On tadа nije ni slutio da će njegov život i posvećenost poslu poslužiti kao tema za dobru filmsku priču.

Ratni hirurg iz Haga došao je u Srbiju 1912. godine ubrzo po izbijanju srpsko-turskog rata, kao predvodnik dobrovoljne medicinske misije. Tad je doneo hirušku opremu i rentgen aparat i po odlasku ostavio ga Valjevskoj bolnici.

- U ekranizovanoj pedesetominutnoj priči o Arijusu tragamo za motivima dolaska lekara stranih misija u ratom zahvaćenoj Srbiji, kao i njihovim dilemama, vrlinama i sukobima. Istovremeno podsećamo na sve ratne strahote i zločine austro-ugarske vojske u Mačvi i Podrinju. Arijus je prvi stručno dokumentovao i objavio korišćenje „dum-dum“ municije. Dve godine tragao sam za dokumentima i  fotodokumentacijom, a sve fotografije iz tog perioda upravo je  snimio Tinhoven. Ovaj film je logičan nastavak filma koji sam pre tri godine snimio o Valjevskoj bolnici - objašnjava Raković.


On ukazuje na činjenicu da je krajem Balkanskih ratova Arijus postao počasni građanin Valjeva. - Kolike su njegove zasluge bile za grad i njegove stanovnike dovoljno govori podatak da je to priznanje dobio pre vojvode Živojina Mišića - priča autor filma i podseća da je prošle godine jedna ulica u blizine zgrade ratne Valjevske okružne bolnice ponela njegovo ime. 

Autentični objekti u kojima je boravio holandski lekar savršeno su ilustrovali duh tog vremena.

- Iskustvo iz filma „Valjevska bolnica“ bilo mi je dragoceno i uspeo sam da dočaram atmosferu. Trudili smo se da uđemo u najsuptilnije detalje Arijusovog lika, a tragali smo i da li je on kao i većina osoblja u medicinskim misijama u Srbiju došla iz humanizma, avanturizma, materijalnih razloga ili da stekne stručno iskustvo. Odlična glumačka ekipa doprinela je da sve zamisli autora uspešno realizujemo - ističe reditelj Dušan Popović.


Direktor fotografije Strahinja Pavlović zadovoljan je što je imao priliku da snima film u autentičnim objektima u kojima nije bila potrebna dodatna scenografija i što je kombinacija dokumentarnog i igranog snimana vrhunskom filmskom kamerom.

O Arijusovom liku u filmu govore ljudi koji godinama izučavaju srpski ratni sanitet: profesor doktor Aleksandar Nedok, profesor doktor Mile Ignjatović, istoričar Velibor Vidić i profesor doktor Jelica Novaković Lopušina, koja je prevodeći Arijusove dnevnike veoma dobro upoznala njegov rad.

Glavnu ulogu tumači Janko Cekić, a sestru Dehrote Tamara Tijanić.

Pročitajte još:

Branko Rosić: Buntom kroz život


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box