Ljudi
reklama
reklama
ljudi/11.03.2017.

Arijus Van Tinhoven- valjevski Holanđanin

ljudi
  • Istorijski arhiv Valjevo
  • Istorijski arhiv Valjevo
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
  • Arhiva/Ksenija Gabrijel
Autor fotografije:
Piše: Nataša Šutuljić

„Srbi su žilaviji, zahvalni za operisanje i brzo se oporavljaju“, primetio je ratni hirurg Arijus Van Tinhoven- valjevski Holanđanin u istoimenom dokumentarno-igranom filmu čiji je autor novinar Slobodan Raković.

U Velikom ratu Valjevo je centar i vojnih i zdravstvenih bitki. U gradu-bolnici od kraja 1914. do sredine 1915. godine sve ulice su „avenije smrti“, ali to je i grad koji je najlepši primer humanizma i međunarodne solidarnosti. Sve sanitetske vojne misije imale su svoje bolnice ili ekipe u Valjevu i upravo tu bila je borba za život svakog čoveka, bez obzira na uniformu, naciju i veru. 

Haški lekar Arijus Van Tinhoven postao je poznat kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova i kao šef Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u gradu na Kolubari. Dobitnik Ordena Svetog Save četvrtog reda i Crvenog krsta Srbije posle odlikovanja za sebe je rekao da je „sada postao polu-Srbin“. Tokom jednog dana imao je između deset i 15 operacija i neprestano se pitao - kako smanjiti broj amputacija, kako spasiti živote srpskih ranjenika? On tadа nije ni slutio da će njegov život i posvećenost poslu poslužiti kao tema za dobru filmsku priču.

Ratni hirurg iz Haga došao je u Srbiju 1912. godine ubrzo po izbijanju srpsko-turskog rata, kao predvodnik dobrovoljne medicinske misije. Tad je doneo hirušku opremu i rentgen aparat i po odlasku ostavio ga Valjevskoj bolnici.

- U ekranizovanoj pedesetominutnoj priči o Arijusu tragamo za motivima dolaska lekara stranih misija u ratom zahvaćenoj Srbiji, kao i njihovim dilemama, vrlinama i sukobima. Istovremeno podsećamo na sve ratne strahote i zločine austro-ugarske vojske u Mačvi i Podrinju. Arijus je prvi stručno dokumentovao i objavio korišćenje „dum-dum“ municije. Dve godine tragao sam za dokumentima i  fotodokumentacijom, a sve fotografije iz tog perioda upravo je  snimio Tinhoven. Ovaj film je logičan nastavak filma koji sam pre tri godine snimio o Valjevskoj bolnici - objašnjava Raković.


On ukazuje na činjenicu da je krajem Balkanskih ratova Arijus postao počasni građanin Valjeva. - Kolike su njegove zasluge bile za grad i njegove stanovnike dovoljno govori podatak da je to priznanje dobio pre vojvode Živojina Mišića - priča autor filma i podseća da je prošle godine jedna ulica u blizine zgrade ratne Valjevske okružne bolnice ponela njegovo ime. 

Autentični objekti u kojima je boravio holandski lekar savršeno su ilustrovali duh tog vremena.

- Iskustvo iz filma „Valjevska bolnica“ bilo mi je dragoceno i uspeo sam da dočaram atmosferu. Trudili smo se da uđemo u najsuptilnije detalje Arijusovog lika, a tragali smo i da li je on kao i većina osoblja u medicinskim misijama u Srbiju došla iz humanizma, avanturizma, materijalnih razloga ili da stekne stručno iskustvo. Odlična glumačka ekipa doprinela je da sve zamisli autora uspešno realizujemo - ističe reditelj Dušan Popović.


Direktor fotografije Strahinja Pavlović zadovoljan je što je imao priliku da snima film u autentičnim objektima u kojima nije bila potrebna dodatna scenografija i što je kombinacija dokumentarnog i igranog snimana vrhunskom filmskom kamerom.

O Arijusovom liku u filmu govore ljudi koji godinama izučavaju srpski ratni sanitet: profesor doktor Aleksandar Nedok, profesor doktor Mile Ignjatović, istoričar Velibor Vidić i profesor doktor Jelica Novaković Lopušina, koja je prevodeći Arijusove dnevnike veoma dobro upoznala njegov rad.

Glavnu ulogu tumači Janko Cekić, a sestru Dehrote Tamara Tijanić.

Pročitajte još:

Branko Rosić: Buntom kroz život


POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.