kolumne/20.08.2018.

Neću da mislim na Ramiza

  • Sanja Vučetić
Autor fotografije:

Piše: Ljubica R. Kubura

Pre nekoliko meseci mi se javio jedan momak. Prijatelj moje prijateljice. Kaže mi tek tako „da li hoćeš da se družimo?“. U početku su mi padale na pamet razne teorije, ali tek kasnije sam shvatila da mučenika neće niko da sasluša.

Nedavno je izgubio posao i ljubav svog života. Hajde to za posao i nije bilo strašno, našao je ubrzo drugi, ali ljubav njegovog života je već ostala u drugom stanju sa čovekom svog života. Tek tako. Nije ni trepnula. „Pa da li ti u to možeš da poveruješ? Ništa joj apsolutno nisam značio“. Ja sam uglavnom samo slušala i govorila neke uobičajene utešne reči. Bilo mi je neprijatno, ali sam ga pitala, šta mu je sa prijateljima? Kaže, „beže od negativne energije“.

Moja školska drugarica je dugo sama. Pre neki dan zatekla sam je kako se tapka po slepočnicama, čelu i desnom rebru. Žmurila je i govorila: „Ja sam magnet za ljubav. Ja privlačim pravu ljubav. Ja sam magnet za ljubav“. Objasnila mi je da tako privlači pozitivnu energiju i čoveka za koga će se udati.

Te večeri joj je, da slučajnost bude veća, u nekom klubu prišao simpatičan mladić. Pogledala me je značajno. Bilo mi je drago zbog nje. Ubrzo je otišao, ali su razmenili brojeve telefona. Nekoliko trenutaka nakon toga, prišao nam je uznemireni konobar. „Pa gde su ovi momci?!“, vikao je. „Pobegli su, a nisu platili račun“. Bila je uznemirena, ali ne zadugo. „Postoji tapkanje i za privlačenje novca. To sam zaboravila“, rekla je. Ni ona neće mnogo da sluša o „tužnim sudbinama“. „Sve će biti dobro, uživaj u svakom danu“, fanatično je ponavljala.

Čini mi se da su nam se životi sve više pretvorili u „pozitivnu energiju“, „visoke, i niske vibracije“- grlimo drveće, ljubimo cveće, a bežimo jedni od drugih. Ukoliko nam neko prepričava tužnu sudbinu trideset puta, plašimo se da ćemo od nje dobiti kancer. Čovek u nevolji više ne izaziva pažnju, jer smo svi u nevolji. Kakvoj, takvoj. A ne valja uz nevolju, dobiti i rak.

Sve me to pomalo podseća na onu rečenicu koju je u nedogled ponavljao Ahmet Šabo, kada ga je pogodila sudbina jednog čoveka, koji je stradao zbog svojih ideala:  „Neću da mislim na Ramiza, neću da mislim na Ramiza“.

 Dok Ramiz, ne postanem ja.


PROČITAJTE JOŠ KOLUMNI NA KALEIDOSKOP MEDIA: 

MIHAILO MEDENICA

DRAGOLJUB DRAŽA PETROVIĆ

TEOFIL PANČIĆ

MILICA PILETIĆ

LJUBICA R. KUBURA





POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box