kolumne/10.09.2018.

Jalovi gospodari sopstvenog kosmosa

  • Sanja Vučetić
Autor fotografije:

Piše: Ljubica R. Kubura


Ispred jednog humanitarnog udruženja, blizu ulice u kojoj živim, srela sam beskućnika kako spava na sunđeru. Kasnije sam shvatila, da skoro svakog četvrtka, dvadesetak humanitarnih radnika, na putu ka sali u kojoj održavaju sastanke, preskaču ovog jadnog čoveka i njegove stvari uvezane u kanap.

Radila sam intervju prošle nedelje sa majkom čija je ćerka umrla od leukemije. Rekla mi je da su joj lekari dijagnozu deteta saopštili na hodniku, onako uzgred. Naknadno je išla u drugi zdravstveni centar po još jedno mišljenje. Lekar je tada rekao njenoj ćerki: „ti devojčice boluješ od jedne jako teške bolesti od koje se umire“. To je kazao šesnaestogodišnjem detetu, bez prethodne pripreme, biranja reči, takođe onako uzgred.

Radila sam intervju i sa ženom čiji sin boluje od cerebralne paralize, rekla mi je da ih je jedna gospođa, po zanimanju defektolog izbacila iz kancelarije, „jer njen sin ne sarađuje sa njom kako bi trebalo“.

Svi ti primeri me navode na razmišljanje, kako se to ponašamo u sopstvenim malim državama kojima svakodnevno rukovodimo? Ukoliko humanitarni radnik ne pomaže čoveku bez kuće, ukoliko lekar nije uviđavan prema pacijentu, šta da se očekuje od nekih viših autoriteta?

Daću vam primer mog nekadašnjeg dobrog druga. Inače, izuzetno miran i povučen čovek, dokle god neko ne pokrene političke teme. A tada… Tada se budi zver u njemu. Počinje snažno da gestikulira, spominje najraznovrsnije statistike, pravi uporedne analize sa aspekta istorijskih okolnosti, svi su loši, svi su lopovi, „sunce li im njihovo“, sve su nam oduzeli i što smo imali i što nismo.

A onda se zamislite - znate potajno da vaš prijatelj u tom trenutku radi stvari koje donose dobru zaradu, a nisu mnogo moralno prihvatljive. Znate da je povremeno na ivici zakona. Znate da ima dvoje male dece, ali da vara ženu. Znate da često laže i ženu i vas i poslovne saradnike. Isti taj prijatelj koji priča o svima njima koji su nas doveli do ovde gde smo sada. Znate da on svoj mali kosmos ne zna da učini pravednim, a želi da živi u pravednom društvu.

I primetila sam uzgred, da je omiljena uzrečica savremenog Srbina u međuvremenu postala: „sve je to život“, „sve je to normalno“. I tako sve gore navedene činjenice, pravdamo sa tom simpatičnom i nadasve optimističnom krilaticom: „Ma šta se nerviraš, sve je to život“.

Časni ljudi su nam glupi i naivni, ovi prevaranti poput mog druga su snalažljivi i pametni, a sve vlasti od Obrenovića do danas su nam loše. Nisam doktor, ali mogu da Vam kažem, takođe onako uzgred, bolujemo od najteže bolesti, loši smo ljudi. Ali sve je to život… Zar ne?


PROČITAJTE JOŠ KOLUMNI NA KALEIDOSKOP MEDIA: 

MIHAILO MEDENICA

DRAGOLJUB DRAŽA PETROVIĆ

TEOFIL PANČIĆ

MILICA PILETIĆ

LJUBICA R. KUBURA


POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box