kolumne/3.10.2016.

Uticaj Vesne Zmijanac na Peti oktobar

  • Oksana Toskić
  • Gettyimages
Autor fotografije:
Piše: Dragoljub Draža Petrović

 

Sve je postalo sumnjivo još kad se 5. oktobra uveče sa suzama radosnicama na ekranu Studija B pojavila nenašminkana Vesna Zmijanac. A pojavila se nenašminkana jer suze radosnice podrazumevaju razmazivanje šminke.

- Ko je ovo? Vesna Pešić! - mogli ste da se vadite na „sneg“ preko ekrana i manjak šminke preko Vesne Zmijanac.

Zmijanac Vesna bila je tu da čestita pobedu građanima Beograda.

- Je li, keve ti, otkud Vesna Zmijanac u Studiju B čestita pobedu!? - pitao sam kasnije Marka Jankovića „koji brkove suče“, voditelja te revolucionarne emisije.

- Blizu stanuje pa je osetila potrebu da se obrati građanstvu! - objasnio mi je Marko, mada i pored sve dokumentacije nisam uspeo da uočim doprinos Vesne Zmijanac petooktobarskoj revoluciji. Bar tad.

Željko Mitrović je paralelno sa pojavom Vesne Zmijanac u Studiju B iz glavnog studija Pinka izbacio ekipu emisije „A što ne bi moglo“.

- Ajd sad marš napolje, dosta je bilo! – proglasio je fajront devedesetih u svom medijskom carstvu. Oooo Turci, zatvaramo diskoteku - što bi rekao Nikola Kojo u “Lepa sela, lepo gore”.

I umesto bele zastave na ekran „okačio“ Dragoljuba Đuričića da lupa u bubnjeve.

To je bila najava postpetooktobarske Srbije u kojoj su carovali nepricipijelnost, apsurd, koristoljublje, alamunje, pobrkale su se osnovne vrednosti i značenja do krajnjih granica. Te je postpetooktobarska Srbija postala jedna opšta kalakurnica.

Pre 5. oktobra imali ste utisak da je folk neki pararelni univerzum koji se vas tiče koliko i onaj komšija što svako veče ide četvornoške do petog sprata iako lift radi.

Mislili ste - odoše narodnjaci, a ono ispalo da nikada nisu bili jači. Malo, malo registrovali biste izvesnog Tadića u prvom redu svirke Seke Aleksić u Jagodini ili koncerta Ane Bekute u Sava centru, pa izvesnog Koštunicu i izvesnog Ilića u fan-pitu novogodišnjeg “julijanskog” koncerta ispred Skupštine u državnoj produkciji, pa izvesnog Čedu kako na tribini LDP odaje počast Karleuši kao “pametnijoj od najvećih intelektualaca”...

Sem na ekranu Pinka i TV Palme gde je narodnjaka bilo u izobilju – devedesetih niste imali priliku da vidite rahmetli Slobu kako đipa uz Vesnu Zmijanac ili proglašava Cecu Ražanatović najvećim intelektualcem Srbije.

Recimo, Jelena Karleuša je do 2000. bila jedna obična pevačica, rek'o bi potpuni laik – narodna pevaljka, zvana “mala od skandala”. A onda je “mala od skandala” uvatila da piše kolumne za Kurir, u sveopštem trendu kolumnizma i postala ikona “druge Srbije”. Iako joj stihovi pesama i dalje izgledaju kao promocija najmračnijih ćoškova Miloševićeve Srbije.

Cela Srbija, naime, tada se iznenadila Karleušinim “zdravim razmišljanjima” o LGBT populaciji. 

Pa je sve izgledalo ko da je neki majmun objasnio teoriju relativiteta.

Izgleda da nas je neko zeznuo – poetika folka – plavuše, Isus, borbene mašine, bentliji, “belo”, luj viton... - ostala je ista, samo su folkeri dobili dozu neophodne ozbiljnosti, ideološku potku, programska načela i političku podršku.

Jer posle 5. oktobra sve je postalo čista politika. Što prava politika sa elementima kalakurnice, što kulturna politika sa elementima kalakurnice.

Postoji, naime, ono staro pozorišno pravilo: ako u prvom činu predstave na zidu visi Vesna Zmijanac, opaliće u trećem činu.

Pročitajte još:

Draža Petrović: Moji dobri drugari Metallica i Iron Maiden

 

POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box