kolumne/2.10.2016.

A gde je Nataša?

  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
Autor fotografije:

Piše: Milica Piletić

 
Nataša je u Njujorku. Niko ne mora da čita dalje. Za vas koji ste još tu: nije ovo priča o Nataši iz pesme („Poslednja igra leptira”), ovo je priča o Nataši iz pozorišta.

Mart je, 2013. godina. Nesnosno je hladno. Prelazim Savu. Eto mene na Novom Beogradu! Kapiram ali kasno, da nije baš bez veze ono što Nada Macura savetuje o slojevitom oblačenju. Nemam debeo džemper, imam samo debeo razlog zašto sam tu.

Ulazim u tržni centar i polako se penjem širokim mermernim stepenicama. Hladno neonsko svetlo baš mi i ne pomaže da stvorim osećaj da sam u zgradi u kojoj je i pozorište. I tako do drugog sprata, do velikih staklenih vrata, a potom, kao kroz tunel, uskim hodnicima, zastrtim tamnim itisonima. Levo i desno zaključana vrata kancelarija. Konačno, evo Nataše. Stoji kao pravi domaćin na ulaznim vratima scene Carina, koju je osnovala, čiji je umetnički direktor i producent. Pored ulaza je natpis: Karte se ne naplaćuju, već se ostavlja dobrovoljni prilog.

 „Ne izgleda impresivno i ne postoji dobra volja, nažalost, da ovaj objekat izgleda bolje. Iako zamišljen u duhu modernizma i svojevremeno vrlo funkcionalan i uredan, danas je ruglo. Deluje kao neko mesto koje ne pripada ni ruralnoj ni urbanoj sredini. Ipak, trudim se da u njemu stvorimo što vrednija dela i da po našem pozorištu ostane zapamćen”, opisala je Nataša ovaj prostor još 2011, kada su i nastale prve predstavena na sceni Carina: „Papirnati Pinter” u režiji Marka Kostića, potom „Postojanje”, po tekstu Edvarda Bonda, u režiji Dušana Popovića, nešto kasnije „Javno negodovanje”, irske spisateljice Dirdre Kinahan, i predstava zbog koje sam došla – „Marks u Sohou” Hauarda Zina, u režiji Vlatka Ilića.

 „Neće biti puna sala”, kaže mi Nataša. „Ovo je kao generalna proba.”

„Nema veze”, kažem ja i uđem. Ipak, malo-pomalo, publika pristiže. Zadihana, uđe i Maja Šarenac. Pomeram torbu da sedne. Gasi se svetlo u sali, a pale reflektori. Ukratko, Marks se vraća na ovaj svet i kao čudi se što je sve isto i posle sto pedeset godina. Karla Marksa igra Vladica Milosavljević. Eeeej, na kakve sve laži a u ime pričanja istine, pristajemo svi mi koji pišemo za pozorište, igramo u njemu, stvaramo ga, živimo, ili svejedno, samo sedimo u publici. Vladica nema bradu, ne liči na Marksa nimalo, a kratka suknja i crne čarape stoje joj fenomenalno. Ona je uopšte fenomenalna, pogotovo kad se popne na prozor i održi govor u kome poziva radnike širom sveta da se ujedine. Bodem laktom Maju Šarenac i šapatom razmenjujemo dve kratke: Kako je zgodna! Jako je seksi! Šta da vam kažem, takvoj glumici lako je obradovati se. Nje nema, nema, pa se tek odjednom pojavi i ozari te svojom bistrinom, autentičnošću, neposrednošću. Ima ona taj običaj. Jednom je nije bilo pet godina, pa se pojavila u komadu „Bliže” Patrika Marbera, koji je režirala Alisa Stojanović. Beše to davne 1999. i svi su više pričali o Vladici nego o samoj predstavi.

I Maja i ja odlazimo pune utisaka. Odličan je tekst Hauarda Zina, režija takođe, Vladica je neodoljiva... Ipak, moj najveći utisak jeste Nataša. Da nje nije bilo, ne bi bilo ni ovog pozorišta na Novom Beogradu. Da se razumemo, ovog pozorišta više nema, a ova predstava preselila se na scenu Studio JDP-a. Srećom, živi i dalje.

Za scenu Carina nije bilo razumevanja i prošle godine u potpunosti je izostala finansijska podrška. Na konkursu na lokalu novac su dobili neki drugi. Nataša je potrošila svoj entuzijazam i težim putem se uverila da ozbiljna kultura – a pozorište to jeste – ne može da se zasniva na dobroj volji, lepim rečima, koliko ko da na ulazu i staroj narodnoj: misli pozitivno! Može na prazan stomak da se pije i kafa i rakija, ali da se pravi pozorište, e to ne može. Nataša se spakovala i otišla. Rekla sam vam kuda.

Tamo je stalno u potrazi za boljim poslom, a ne bira mnogo. Hoće i da pere sudove, i da služi u restoranu, i da prodaje u trgovini – daj šta daš! Ali, kao što nije mogla ovde u Beogradu, ne može ni u Njujorku da trpi svakojake gluperde koje ima za poslodavce. Uostalom, ko je spakovao sve svoje stvari u jedan kofer i otišao na drugi kraj sveta, nema nikakav problem da dâ otkaz i potraži nov posao.

U komadu „Život ispočetka”, u kom igra glavnu ulogu i čija je radnja smeštena u Njujork, nema klišea, ni banalnih replika. Davanje otkaza jednoj takvoj gluperdi, baš zato, izgleda ovako: Nataša uzima nešto sitnine iz kase, koliko da kupi paklu pljuga. Mirno se kreće ka izlazu s namerom da napusti lokal u kome je do pre nekoliko minuta prala sudove i usluživala goste groznom i bezukusnom hranom. Uzima tašnu s pulta i ne okrećući se, bez dileme da bilo kome kaže: Jebite se, neću se vratiti, izlazi na ulice Njujorka. Mora da je čula kako joj nebesa aplaudiraju zbog hrabrosti da napusti „to mesto bolesti duha”, bez obzira na finansijske posledice i sve ono profano što su joj, kaže, svi govorili. A govorili su joj da neće moći tamo u Njujorku, kao što je mogla kod kuće, da se zaključa u stan i čita knjige. Hm, neće, ali neće ni da pristane na sve. Može svako da ustane i da ode, ukoliko kao Nataša razume onu Njegoševu: Tirjanstvu stati nogom zavrat... to je ljudska dužnost najsvetlija.

Dopisujemo se povremeno i kucam joj pre nekoliko dana da ću poslom u njen stari kraj. „Je l’ da mahnem Carini ako prođem tuda”, pitam je. „Mahni, mahni”, odgovara ona. Stižem tamo, a to „poslom” je baš u toj zgradi, baš na drugom spratu, i baš vrata do sada ex scene Carina. Je li ovo moguće i koliko je verovatno, moj Aristotele?!

Gledam dvokrilna vrata, a tamo i dalje „Papirnati Pinter”, „Postojanje”, „Javno negodovanje”, „Marks u Sohou”. Odlični plakati. Kao da se poklanjaju. Pa, život je stvarno pozorište. Osmehujem se, a u sebi dugo aplaudiram Nataši Milović.

PROČITAJTE JOŠ: A MI SMO PALI DRUŽE

 

 

 

POVEZANE VESTI
IZABRANE KOLUMNE

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box