Književnost
književnost/30.12.2020.

Čak 212 romana u trci za NIN-ovu nagradu

književnost
  • NIN
Autor fotografije:

Kaleidoskop media

 

Spisak knjiga koje ulaze u širi izbor NIN-ove nagrade biće objavljen 7. januara 2021, godine, sedam dana kasnije nego što je to poslednjih godina bio slučaj, a na konkurs je pristiglo rekordnih 212 romana, saopštila je redakcija NIN-a.

Upravo zbog velikog broja pristiglih knjiga na ovogodišnji konkurs za najbolji roman godine, kao i usled otežanog rada tokom pandemije, i dalji izbori (uži, najuži i finale) pomeraju se za po nedelju dana.

Prema novom rasporedu, uži izbor biće objavljen u broju od 14. januara, a najuža selekcija nedelju dana kasnije, odnosno 21. januara.

Ime 67. dobitnika najznačajnijeg književnog priznanja u Srbiji biće poznato u ponedeljak 25. januara nakon sednice žirija, koji i ove godine zaseda u istom sastavu Teofil Pančić, Marija Nenezić, Branko Kukić, Marjan Čakarević i Ivan Milenković.

Na adresu NIN-a, do zaključenja konkursa 15. decembra, pristiglo je čak 228 knjiga, od kojih 16 ipak nije ispunilo uslove iz različitih razloga ili su autori sami odustali od daljeg takmičenja. Tako se na konačnom spisku nalazi 212 romana.

Prošle godine u konkurenciji je u konkurenciji bila 201 knjiga, kada je prestižnu nagradu osvojio roman "Pas i kontrabas" Saše Ilića u izdanju Orfelina.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih 65 godina dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je jedino Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić, koji bi sada mogao da postane trostruki dobitnik. Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).

Nagrada je do sada svega pet puta dodeljena ženama-piscima - Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine Grozdani Olujić 2009. godine, Gordani Ćirjanić 2010. godine i Ivani Dimić 2016. godine.

Nagrada nije dodeljena jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta. Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“. Međutim, Bulatović je kasnije, 1975, ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman „Ljudi sa četiri prsta“. NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za „Peščanik“, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za „Hleb i strah“.


PROČITAJTE I:

FENOMEN "IGRE PRESTOLA"


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.