Književnost
moja-kafica
moja-kafica
književnost/15.01.2018.

NIN-ova nagrada Dejanu Atanackoviću

književnost
  • Privatna arhiva
  • Promo
Autor fotografije:
Kaleidoskop media

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade je Dejan Atanacković, za roman "Luzitanija".

Ovo je njegov prvi roman, a nagrada će mu biti dodeljena na 83. rođendan NIN-a, 22. januara.

Vise od sat vremena čekalo se na proglašenje ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade. Gotovo do kraja se nije znalo hoće li 64. NIN- nagradu odneti Gorgona ili Luzitanija. Dok Atanackovićeva Luzitanija govori o ludilu, Gorgona Mire Otašević govori o otporu. Žiri je priznao da su članovi bili podeljeni, a favorit predsednika žirija Boža Koprivice bila je knjiga koja govori o otporu.

Koprivica za njegovu knjigu kaže da se pre svega bavi velikim temama.
A sam dobitnik, okupljenima se obratio Skajpom jer je u Firenci gde živi i predaje na univerzitetu. Ta univerzitetska pozadina i način razmišljanja i predstavljaju kičmu romana Luzitanija.
Pobednik se novinarima iz Italije obratio navodeći da mu je "velika čast" što je laureat Ninove nagrade, ali je i dodao da je bio oduševljen i ulaskom u najuži krug. Na pitanje da li zna šta ga očekuje i koliko će mu nagada o kojima sanjaju pisci, promeniti život, a "Luzitanija" je njegov prvenac, rekao "nisam svestan ničega".  
"Zahvalan sam što je nagrada dodeljena delu, a ne imenu, što je ono našlo svoj put do čitalaca i stručne javnosti. Fascinira me činjenica da knjiga, otkako se pojavila u knjižarama, funkcioniše kao živo biće i stiče svoj put i vidljivost mimo autora", rekao je Atanacković čija osnovna preokupacija u životu nije pisana reč.  
Atanacković je na pitanje koliko mu je bavljenje vizuelnom umetnošću pomoglo u kreiranju likova i slika u romanu, odgovorio da ta činjenica nije isključila njegovo bavljenje tekstom.  
Upitan da prokomentariše što je napisao da je "Luzitanija najmanja država na svetu sa najdubljim sukobom između progresa i ludila", Atanacković je rekao da je stigma vezana za ludilo viševekovna a da je ovladavanje ludilom kroz vreme i istoriju značilo vrstu progresa.  
"Mislio sam da je neophodno da zamislimo državu koja će biti primer dobrog projekta, a da je sačine i zamisle marginalizovane populacije", rekao je Atanacković i podsetio da je radio sa marginalizovanim grupama među kojima su osobe sa invaliditetom čija su prava konstatno i sistematski ugrožena.
Prema rečima urednika rubrike kultura nedeljnika NiN, Dragana Jovićevića, Ninova nagrada je dokaz da iako se kultura urušava već dve decenije, nada i dalje postoji.
"Ninova nagrada je jedan od retkih svetionika koji održava visoko poziciju kulture u društvu", naveo je Jovićević.

U najužem izboru za roman godine bili su i "Srodnici" (Laguna) Jovice Aćina, "Gorgone" (Geopoetika) Mire Otašević, "Danas je sreda" (Čarobna knjiga) Davida Albaharija i "Srebrna magla pada" (Partizanska knjiga) Srđana Srdića.  
Predsednik žirija Božo Koprivica naveo je da je žiri u svih pet knjiga video potencijal i razlog zašto se knjiga mogla naći na pobedničkom mestu iako se članovi žirija nisu usaglasili do kraja.  
O dobitniku nagrade odlučivali su i Mihajlo Pantić, Tamara Krstić i Zoran Paunović koji su glasali za pobednički roman, i Jasmina Vrbavac po čijem mišljenju je najbolji roman bio "Srebrna magla pala".   Odluka je doneta nakon neuobičajeno dugog većanja koje je trajalo dva sata i 40 minuta, zbog čega je konferencija za novinare kasnila nešto više od jednog sata. O pobedniku se odlučivalo između dva dela - "Luzitanije" i "Gorgone".  

PROČITAJTE JOŠ: ŽIVOT JE LEPŠI AKO UMETE DA ČITATE

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box