Klik na svetlost
moja-kafica
moja-kafica
klik na svetlost/12.06.2021.

NASA najavila dve misije na Veneru

klik-na-svetlost
  • Pixabay
Autor fotografije:

Kaleidoskop media / RTS/ Foto: Pixabay 

 


Američka svemirska agencija NASA najavila je dve nove misije na Veneru, pod nazivom „Da Vinči+“ i „Veritas“, što će biti prva poseta našoj sestrinskoj planeti posle 30 godina. 

U okviru najavljene Nasine misije „Da Vinči+“ analiziraće se Venerina atmosfera, a „Veritas“ će mapirati njenu površinu. Za obe misije biće izdvojeno 500 miliona dolara i biće pokrenute između 2028. i 2030. godine, objavila je NASA a prenosi RTS.

„Cilj misije je da se ustanovi zašto Venera danas izgleda poput pakla, iako je nekada bila mnogo sličnija Zemlji i možda je bila prva naseljiva planeta u Sunčevom sistemu, sa okeanima i klimom sličnoj zemljinoj“, saopštila je NASA.

Svemirski orbiter „Da Vinči+“, koji će se sastojati od svemirske letelice i sonde, meriće sastav guste i vrele Venerine atmosfere, što bi naučnicima trebalo da pomogne da ustanove kako je nastala.

„Veritas“ će orbitirajući oko Venere pomoću radara izmeriti nadmorske visine na gotovo celoj planeti kako bi kreirao 3D rekonstrukciju njene topografije i potvrdio da li su procesi poput pomeranja tektonskih ploča i vulkanskih erupcija još uvek aktivne na Veneri.

Pored toga, „Veritas“ će mapirati i emisiju infracrvenih zraka sa površine Venere da bi utvrdio tip stena, koji je uglavnom nepoznat, i utvrdio da li aktivni vulkani ispuštaju vodenu paru u atmosferu.

Suzan Smrekar iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon (Jet Propulsion Laboratory) u južnoj Kaliforniji, biće rukovodilac istraživanja i njena laboratorija će upravljati projektom. Nemački vazduhoplovni centar obezbediće infracrveni maper u saradnji sa Italijanskom svemirskom agencijom i francuskim Nacionalnim centrom za svemirske studije.

Zemljina najbliža planetarna rođaka, Venera, druga planeta od Sunca, slična je Zemlji po strukturi, ali je nešto manja i mnogo toplija. Iznad negostoljubive površine prostire se gusta i toksična atmosfera sastavljena najvećim delom od ugljen-dioksida i oblaka sumporne kiseline.

Venera je drugo po sjaju nebesko telo na noćnom nebu gledano sa Zemlje, odmah posle Meseca, i najuočljivija je u sumrak i u ranu zoru, te se u narodu naziva i Zvezdom Danicom i Zvezdom Večernjačom.

Zbog veoma guste atmosfere na planeti je ekstremno jak efekat staklene bašte i površinske temperature iznose 880 stepeni Celzijusovih, tako da je Venera najtoplija planeta Sunčevog sistema.

Naučnici veruju da je na Veneri nekada bilo vode i da je bila pogodna za život pre nego što su nepoznate sile pokrenule ovako ekstremne promene koje su prouzrokovale isparavanje okeana.

Posljednja američka misija na Veneru, letelica „Magelan“, stigla je do planete 1990. godine. Posle četiri godine kruženja i snimanja, letelica je spuštena na površinu kako bi prikupila podatke iz atmosfere, a zatim se istopila.

Ista sudbina čeka i sondu „Da Vinči +“ koja će biti spuštena na površinu. Tokom sletanja trebalo bi da prikupi i pošalje uzorke o sastavu Venerine atmosfere i visin pritiska, kao i da napravi fotografije visoke rezolucije. Ukoliko uspe i da preživi sletanje, očekuje se da će „proključati“ za dvadesetak minuta.


PROČITAJTE I:

OSTRVO FLORES: KOMODO ZMAJEVI I RITUALNO BIČEVANJE


Svi sadržaji na portalu magazina Kaleidoskop media su besplatni, a sajt se finansira isključivo donacijama čitalaca i prijatelja.

Podržite rad našeg magazina OVDE


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.