Identitet u amanet
identitet u amanet/19.07.2018.

Glamur kraljevske svadbe iz 1922. godine

identitet-u-amanet
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
  • Wikimedia Commons - Stari Beograd kojeg više nema
Autor fotografije:
Kaleidoskop media

Znanje o svadbenim običajima u Srbiji, koji su deo nematerijalne kulturne baštine krhko je i u naučnim krugovima, jer materijal za istraživanje bukvalno nestaje pred očima etnologa. Razlozi su brojni, od praktičnih preko socioloških, filozofskih i psiholoških, pa sve do potpune indolencije prema sopstvenom kulturnom identitetu, iako to što smo bili čini to što smo sada. 

Zato će Kulturni centar Kaleidoskop serijom tekstova u okviru projekta “Identitet u amanet” (prva faza – svadbeni običaji), podržanom od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Etnografskog muzeja u Beogradu  tokom 2018. godine pokušati da sačuva od zaborava tradicionalne svadbene običaje u Srbiji. 

Prvu takvu svadbu zabeležićemo već sledećeg vikenda u selu Ljubanje, pokraj Užica. Dok čekamo bogatstvo materijala sa ove svetkovine pogledajte kako je izgledala svadba Aleksandra Karađorđevića, sada već davne 1922. godine. Donosimo vam zanimljive činjenice vezane za njegovo venčanje sa rumunskom princezom Marijom.

Kad je Aleksandar rešio da se ženi, imao je već 34 godine. Državni vrh je verovao da je dobro da brak sa strankinjom oplemeni dinastiju, pa je izbor pao na rumunsku princezu Mariju. Iako je reč bila o „ugovorenom braku“ priča kaže da je lepa rumunska princeza pristala čim su joj pokazali fotografije kralja Aleksandra. I ne samo to! Marija je odmah počela da uči srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd već je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva.

 

- Prvobitni izbor za kraljicu bila je ruska velika kneginja Tatjana, ćerka cara Nikolaja II koji je odobravao ideju o tom braku, a koju je Aleksandar upoznao tokom školovanja u Sankt Peterburgu, sa kojom je bio na ti, ali da se sve izjalovilo zbog Oktobarske revolucije i streljanja Romanovih u kući Ipatijevih u Jekaterinburgu. 

- Branislav Nušić bio je predsednik Priređivačkog odbora kraljevskog venčanja. 

- Venčanje je bilo odloženo na nedelju dana, zvanično zbog toga što je Marijina sestra Jelisaveta, udata za grčkog prestolonaslednika, hitno morala na operaciju u Atini, a nezvanično, zato što smo kasnili sa pripremama.

 

- Cela prestonica našminkama je za venčanje i dolazak stranih zvaničnika i novinara, a posebnu ulogu su imali domaći novinari koji su se rastrčali po gradu sa zadatkom da dolaze sa nedostacima koje treba ukloniti, te da je tako jedan tražio da se seljankama koje donose mleko zabrani u tom periodu ulazak u grad je su uvek smrdele na mleko i sir i bile u oblaku mušica. 

- Tek posle intervencije Branislava Nušića zvanični predstavnik portugalske vlade dobio je sobu u hotelu "Srpski kralj" (tada najluksuznijem u gradu) jer je došao tri dana pre nego što je najavio, pa nije bilo prazne sobe, a on zaspao sa sve prtljagom ispred ulaza.

 

- Ključnu ulogu u transportu običnih ljudi tokom venčanja su odigrali magarci, jer nije bilo dovoljno benzina za sve potrebe. 

- Kralj je prvi svadbeni poklon primio od jednog Albanca iz Vučitrna, i to stotinu debelih ovnova koje su predvodila dva bela, pozlaćenih rogova na kojima su visile staklene jabuke žute boje.

- Sedam najboljih skopskih kujundžija mesec dana je pravilo filigransku kutiju za cigarete, a kraljici drugu, za nakit. Naša Jevrejska opština u Beču naručila je specijalni komplet za ručavanje.

- Pored budućeg britanskog kralja Džordža VI (tada vojvode od Jorka, koji je Aleksandru bio kum na venčanju) i mnogih drugih savezničkih velikodostojnika, došli su i predstavnici iz Japana, Persije, pa čak i Austrije, sa kojom smo samo nekoliko godina ranije bili u ratu, ali je samo Bugarima bio zabranjen dolazak. 

- Dan pred venčanja u Beograd je stiglo čak 20.000 ljudi iz svih delova sveta, od kojih su neki čak došli i avionom!

- "Dejli Miror" je na kraljevsko venčanje poslao glavnog urednika sa saradnicima.

- Pravo na snimanje za tzv. filmske novosti je naplaćivano, a sva zarada preneta je na organizaciju ratnih vojnih invalida. Ipak, ispostavilo se da je neko taj novac ukrao. 

- Zagrebačke gradske vlasti su taj dan proglasile neradnim, iako je bio četvrtak, a u katedrali je održana služba kao da je praznik, a organizovana je i vojna parada. 

- Kralj je po mladu u Oršavu poslao svoju jahtu "Aleksandar". Predsednik beogradske opštine sačekao je Mariju u Smederevu na brodu "Karađorđe". 

- U Grockoj se pridružio brod "Zagreb", na kojem se nalazilo dve stotine mladih devojaka iz svih krajeva zemlje (to je bila ideja Branislava Nušića na čiji se konkurs javilo njih osamsto) koje su bacale cveće na rumunsku princezu, uz pratnju orkestra. 

- Ulazak u beogradsko pristanište ove male kolone bio je pretvoren u karneval na reci nakon što se im se pridružio veliki broj čamaca iz kojih su alasi mahali veslima i bacali cveće, eskadrila ratnog vazduhoplovstva nadletala je Ušće, a topovi su sto jednim plotunom pozdravili buduću kraljicu.

- Venčanje je obavljeno u Sabornoj crkvi. Marija je na srpskom rekla "Hoću! Da!”. 

- 100.000 ljudi je izašlo na ulice po kiši da bi gledalo procesiju. 

- Aleksandar je tokom ručka nakon venčanja podsetio da je večera pre Kosovskog boja najavila golgotu, a da taj ručak predstavlja vaskrsenje i ujedinjenje, i da je izraz jugoslovenskog gostoprimstva. 

- Međuratni premijer Milan Stojadinović posle Drugog svetskog rata i tokom izbeglištva u Argentini (tokom koga se slikao sa Pavelićem i sa njim delio Jugoslaviju), tvrdio je da su svatovi pokrali pola srebrnog escajga. 

- Mladenci su nakon svečanog ručka prisustvovali vojnoj paradi tokom koje je pred njima prodefilovalo 18.000 vojnika, a onda i fudbalskoj utakmici između Jugoslavije i Rumunije u kojoj su gosti odneli pobedu. 

  • Engleska štampa je nahvalila našu organizaciju kraljevske svadbe, a "Dejli Kronikl" je čak u svom uvodniku napisao da "briljantnošću nadmašuje mnoge svadbe (britanske) imperije". 

  • - Kraljevski par je na medeni mesec otišao na Bled, gde je takođe priređena proslava, a na vodama jezera je izgrađen ogromni splav za te potrebe. Čamac sa kraljem i kraljicom navodno je pratilo dve stotine lepo udešenih čamaca meštana. 
  • - Kraljevo godišnje "sledovanje" par meseci ranije, u ratom razorenoj i uništenoj, siromašnoj i gladnoj zemlji, skupštinskim putem - uz žestoko protivljenje opozicije - povećano je sa 1,2 miliona zlatnih dinara na 24 miliona zlatnih dinara. 
  • - Rumunija je tražila ceo Banat posle Prvog svetskog rata, uz pretnju ratom, a u Parizu je dogovorena podela koja je ostavila preko šezdeset hiljada Rumuna u Jugoslaviji i sto hiljada Srba u Rumuniji, pre svega Temišvaru, a ova ženidba je bila osnovni razlog našeg popuštanja u tim pregovorima.


PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

UZMI ME ZA KUMA - POZIV MLADENCIMA

VENČANJA NOVOG DOBA - ALL ШИК EXCLUSIVE






 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box