Zdravlje
zdravlje/18.03.2019.

Antibiotski mamurluk

zdravlje
  • Pixabay
  • Pixabay
Autor fotografije:
Piše: ZnaTRa


Istovremena upotreba alkohola i antibiotika i dalje predstavlja veliku enigmu. Obično postavljamo pitanje da li ispasti neuklopljiv tokom večernjeg izlaska i zanemariti upotrebu alkohola, ili radi dominacije „groznice subotnje večeri“ preskočiti dozu propisanog antibiotika?

Da li alkohol utiče na dejstvo antibiotika? Mit ili istina?

Prvi antibiotik je otkriven slučajno. Škotski naučnik, Aleksandar Fleming, 1928 godine, vrativši se sa odmora, zapazio je da su određeni sojevi bakterije Staphylococcus aureus, koje je uzgajao, mrtvi. Primetio je da se na podlozi gde su bile zasejane bakterije razvila buđ. Zapitao se zašto su određene bakterije umrle, a druge nisu, i ubrzo otkrio da je njihova smrt nastala zbog kontaminacije gljivicom. Prirodnim metabolizmom gljivica iz roda  Penicilliuma nastao je prvi antibiotik penicilin. Kako je i sam bio učesnik Prvog svetskog rata i svedok miliona života koje su odnele bakterijske infekcije, Fleming je uvideo da bi njegovo otkriće moglo biti potencijalno rešenje. Tako je zatraživši pomoć od naučnika sa Oksforda sintetisan prvi antibiotik.

Tadašnja proizvodnja antibiotika ne može se uporediti sa današnjom, a nova svetska kriza je eksplodirala Drugim svetskim ratom kad se upotreba antibiotika višestruko povećala. Penicilin se pre svega koristio kod pacijenata sa teškim ratnim ranama, ali je uskoro otkrivena njegova efikasnost kod polno prenosivih bolesti, pre svega gonoreje (kapavac, triper). Ovo otkriće je uzdrmalo svetsku javnost, jer je zahtevalo dodatne količine antibiotika. Koliko je ovo pitanje bilo važno, govori podatak da je čak Vinston Čerčil, odlučivao kome treba dati antibiotik, ranjenicima sa teškim ratnim povredama ili osobama sa gonorejom. Odluka je bila jasna, da se antibiotik daje onima sa gonorejom, kako bi se što pre osposobili za povratak na liniju fronta.

Prva ideja o zabrani upotrebe alkohola tokom primene antibiotika se razvila već tada. Lekari su primetili da i tokom primene antibiotika, pacijenti sa gonorejom su još uvek aktivne kliconoše (prenosioci bolesti). Ovo je stvorilo preventivnu ideju da se obolelima zabrani unos alkohola dok traje primene antibiotika, ne bi li ih sprečili od lakšeg stupanja u seksualne odnose zbog alkohola i na taj način prenošenje bolesti. Tako da je primarna ideja o zabrani alkohola i antibiotika imala pre svega psihološki aspekt, da omoćući delovanje leka i preventivno sprečavanje širenje bolesti. I pokazala se uspešnom.

Ovaj savet je tokom generacija postao nešto kao tradicionalna mera i lekarska preporuka. Ali to ne znači da istovremena upotreba alkohola i antibiotika nema posledice po naš organizam. 

Postoji još jedan „mit“ o početku ove preventivne mere. Tokom Drugog svetskog rata, svaki molekul penicilina je bio dragocen da su lekari skupljali urin pacijenata i filtrirali penicilin iz njega. Međutim primećeno je da oni koji su konzumirali pivo, imaju veću količinu urina, pa je bilo teže isfiltirati i zadržati penicilin. Tako da je zabrana upotrebe piva bila stroga, da bi uspeli da zadrže što više leka.

Kako alkohol utiče na dejstvo antibiotika?

I alkohol i antibiotici se metabolišu (prerađuju) preko jetre. Akutna upotreba alkohola (tokom upotrebe antibiotika) usporava metabolizam leka, pa se koncentracija njegovih štetnih metabolita i opterećenje jetre povećava, što zasigurno povećava broj neželjenih efekata antibiotika. Najčešći neželjeni efekti lekova se obavezno ispisani u uputstvu u kutiji sa lekom, a podeljena su prema onima koja se učestalo ili vrlo često javljaju, do onih retkih i vrlo retkih.

Alkohol neće zaustaviti dejstvo antibiotika, ali ga može usporiti. Takođe povećava posledice konzumacije alkohola: glavobolju, mučninu i povraćanje izazvano preopterećenjem jetre, koja teže metaboliše i sam alkohol.

Hronična (dugotajna) upotreba alkohola, tokom vremena primene leka, ima za posledicu brže razgrađivanje antibiotika. Važno je znati da antibiotici svoje dejstvo u organizmu ostvaruju tek postizanjem i održavanjem željenog nivoa leka u krvi, koji se naziva efektivna koncentracija leka. Ako se lek brže razgrađuje, efektivna koncentracija se ne postiže, pa su lečenje i oporavak od infekcije duži.

Često propisani antibiotici na koje je dokazano delovanje alkohola su: Eritromicin®, Klaritromicin®, Azitromicin®, Penicilin®, Amoksicilin®, Planklav®, Dovicin®, Levoxa® i Nitrofinn®. 

Da li postoje lekovi koji utiču na alkohol?

Postoji više lekova za koje je dokazano da u interakciji sa alkoholom stvaraju toksine:

  • cefalosporini
  • klindamicin (Klindamicin ®)
  • metronidazol (Orvagil ®)
  • tinidazol (Triagil®)
  • ketokonazol (Nizoral®)
  • izoniazid (Isoniazid®)
  • trimetoprim – sulfometoksazol (Bactrim®)

Primena bilo kojih od navedenih lekova sprečava adekvatan metabolizam alkohola u organizmu, što dovodi do stvaranja toksičnog produkta acetaldehida u krvi. Nakupljanje toskina za posledicu može imati: povraćanje, ozbiljnu glavobolju, ubrzan rad srca, bol u grudima ili otežano disanje sa osećajem nedostatka vazduha.

Metronidazol i tinidazol su hemijski blisko povezani sa lekom disulfiram (Antabuse®, Esperal®), koji se koristi za lečenje alkoholizma. Osnovo delovanje ovog leka jeste da prilikom pokušaja konzumacije alkohola dolazi do pojave mučnine.

Šta kad završim sa upotrebom antibiotika?

Preporuka je sačekati 48-72 časa nakon primene poslednje doze antibiotika, da bi bili sigurni da je metabolička razgradnja antibiotika završena. Nakon toga može jedno:  Živeli! 

Zašto onda ne piti alkohol tokom primene antibiotika?

Upotreba alkohola dovodi do dehidratacije, smanjena odbrambenog sistema organizma, koji je već oslabljen i dehidriran usled bolesti. Alkohol remeti režim spavanja, jer se najčešće primenjuje tokom večernjih sati, i odlaže odlazak na spavanje, a tokom bolesti važno je dovoljno sna za rehabilitaciju i oporavak organizma.

Alkohol i drugi lekovi?

Alkohol može izmeniti efekat nekih lekova, što može biti opasno kod težih oboljenja kao što su visok pritisak, bolesti srca ili dijabetes. Druga mogućnost je da interakcija lekova i alkohola dovodi do stvaranja toksičnih metabolita koji mogu oštetiti naš organizam.

Antikoagulanti, lekovi koji se koriste za razređivanje krvi u kombinaciji sa alkoholom, mogu izazvati obilno unutrašnje krvarenje.

Antiinflamatorni lekovi, kao što su Aspirin® i Brufen®, u kombinaciji sa alkoholom povećavaju rizik za nastanak čira na želucu i dvanestopalačnom crevu.

Oštećenje jetre kao posledica ukrštene reakcije između alkohola i paracetamola, leka protiv blagih bolova.

Lekari navode da i neki biljni lekovi kao što su kamilica i valerijana, nisu preporučljivi da se kombinuju sa alkoholom.

Izbor je na vama. Setite se da ste pristali da uzimate lekove da biste se osećali bolje i bili zdravi. Možda u tome nađete razlog da danas odložite upotrebu alkohola, dok ne završite sa primenom lekova. I setite se da je u životu uvek potreban balans, tako da iako ne pijete lekove budite umereni u piću.


PROČITAJTE I:

INSULIN - KETERING SLUŽBA ORGANIZMA


 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box