Klik na svetlost
moja-kafica
moja-kafica
klik na svetlost/24.11.2017.

Rijaliti u invalidskim kolicima

klik-na-svetlost
  • Promo
  • Promo
Autor fotografije:
Kaleidoskop media

Dokumentarni film „Rijaliti u invalidskim kolicima“, čiji je idejni tvorac glumica Sandra Silađev, prati 5 učesnika koji u invalidskim kolicima nastoje da obave svakodnevne poslove, poput odlaska u kupovinu, banku, na kafu ili ulaska u autobus. Ispostaviilo se da svakodnevni poslovi za korisnike invalidskih kolica nisu nimalo obični, niti jednostavni.  

Pored Sandre Silađev, ekipu koja je na jedan dan rešila da vidi šta zaista znači biti invalidno lice u Beogradu čine glumice Srna Lango i Gorica Regodić, novinarka Miljana Nešković, kao i reper Nikola Ćosić aka Bvana iz Lagune. Režiju, montažu i efekte na ovom projektu potpisuje Marta Fiš, za kameru su bile zadužene Marta Fiš i Isidora Goncić, scenario je radila Sandra Silađev, a muziku, prirodno, Bvana iz Lagune. Za potrebe snimanja filma učesnici su koristili standardna mehanička kolica iz Doma za invalidna lica na Bežanijskoj kosi, odakle su se uputili ka Novom Beogradu. Iako su pretpostavili da će im prvi pravi izazov predstavljati ulazak u gradski prevoz, prevarili su se. Trebalo je prvo doći do stanice.  

 „Kolica su loša, putevi su loši, prepuni rupa i prepreka. Nepristupačnost prevelikom broju objekata  je ogromna kočnica za normalan život“, kaže Sandra Silađev na temu najvećih problema sa kojima su se susretali koristeći  invalidska kolica koja se inače dobijaju od socijalnog osiguranja. „Ulazak u autobuse zavisi od raspoloženja i ličnosti vozača, ili od toga imate li kod sebe šrafciger, verovali ili ne. Sve te prepreke jasno kažu: ’Ovde niste dobrodošli’, a to je diskriminacija. Nije nemoguće urediti grad tako da postoje svi uslovi za jedan miran i lep život korisnika invalidskih kolica. Korak po korak. Nadam se da će neko ko ima više moći od nas, uvideti ovaj problem i uraditi nešto kako bi se makar malo poboljšali životni uslovi za ove ljude. Ako se onda neko drugi nadoveže na to, zaista može da dođe do promena.“, objašnjava Sandra.

Od velikog je značaja skretanje pažnje na integraciju osoba sa invaliditetom u normalne tokove života“, ističe je Biljana Elez, ispred Doma za invalidna lica, koji je dao punu podršku ovom projektu. „Svakodnevna kretnja i funkcionisanje osoba koje koriste invalidska kolica veoma su otežani, a u nekom slučaju i onemogućeni, čime su ti ljudi uskraćeni za osnovne ljudske potrebe“.

Već po izlasku iz Doma za invalidna lica ekipa koja je snimala „Rijaliti u invalidskim kolicima“ postala je svesna nezgodnih ivičnjaka, nepropisno parkiranih vozila i rupa na putu. Sve to je od samog početka  otežavalo kretanje u invalidskim kolicima, a najobičniji odlazak do autobuske stanice učinilo vrlo neizvesnom avanturom.

 

I najmanje rupe na trotoaru, koje su inače redovna pojava, mogu da naprave ogroman problem kad si u invalidskim kolicima“, primetio je reper Bvana iz Lagune. „Meni je lično najizazovniji bio prelazak ulice na pešačkim prelazima koji nisu prilagiđeni za korisnike invalidskih kolica, kao i kretanje po trotoarima na kojima su prolaz blokirali parkirani automobili. Verujem da ovaj film može da donese promene“.

Podsticanje razmišljanja na ovu temu, pružanje podrške i osnaživanje pripadnika marginalizovanih grupa, ali i senzibilisanje lokalne i šire zajednice za unapređenje njihovog položaja, navedeni su kao glavni ciljevi ovog projekta.

 „Posebno me je pogodio osećaj odbačenosti koji sam doživela kad sam shvatila da negde jednostavno ne mogu da uđem, samo zato što sam u invalidskim kolicima. Ta kolica sam tog dana zaista doživela kao deo sebe, deo koji mi omogućava kretanje“, rekla je Miljana Nešković, novinarka. „Voleli bismo da nas čuju svi, posebno osobe koje nisu korisnici invalidskih kolica, a još uvek nemaju svest o veličini ovog problema i načinima na koje svi mi možemo da pomognemo. Mislim da je apsurdno da živimo u društvu u kojem je jednom značajnom procentu ’slobodnih građana’ ograničeno kretanje, a da ništa ne preduzimamo po tom pitanju. Kad bismo svi mi koji ne moramo da koristimo invalidska kolica osudili ustanove i kompanije koje nemaju razumevanja za naše sugrađane u invalidskim kolicima, sigurna sam da bi i oni najoholiji kapitalisti počeli da menjaju politiku. No, za tako nešto, mora da postoji svest“.

Najviše zbog nepristupačne infrastrukture, učesnici projekta su na veoma malom broju odabranih lokacija zaista uspeli neometano da obave zadatke koje su na početku dana sebi zadali. U većini slučajeva, u tome ih je sprečio nedostatak rampe ili lifta uprkos jasnim propisima. Zbog lične etike autora, film ne etiketira kompanije koje su se pokazale kao neprijateljske za posetioce u invalidskim kolicima, kao ni pojedince, ali zato ističe  članove iz Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji se očigledno krše na svakom uglu. 

 

Infrastruktura te tera da budeš zavisan od drugoga 24h dnevno, što je ponižavajuće! To me je pomerilo potpuno. Tako se ljudima krade dostojanstvo iz nemara“, ističe glumica Srna Lango.  „Nisam  mogla ni da zamislim da samo jedan kamičak koji mi privilegovano zdravih tela i ne vidimo, može da napravi takav horor od celodnevnog plana nekome ko koristi invalidska kolica. Naravno, ne može jedan film da promeni situaciju, ali može da inspiriše na promene, da pojasni problem i približi ga građanima kako bi umeli da traže što im pripada, a one u izvršnoj vlasti podseti zašto su tu. Ne vidim veće prepreke za rešavanje ovako velike teme… Malo volje bi rešilo gotovo sve. Tim pre što zakon već nalaže sve to čega nema“.

Prema iskustvu sa snimanja, ispostavilo se da na ulicama grada ima mnogo više prolaznika koji žele da pomognu korisnicima invalidskih kolica, nego onih koji okreću glavu u drugu stranu. Jedna od poruka filma je da, ipak, oslanjanje na prolaznike dobre volje ne može i ne treba da bude rešenje.

Tokom rada na ovom filmu sve je ostavilo jak utisak na mene. Od bola i žuljeva na šakama, pa do uvida u ogromnu borbu koju korisnici invalidskih kolica svakodnevno moraju da vode sa preprekama koje svaki dan moraju da savladavaju. Ne mora tako da bude i ne bi trebalo tako da bude. “, kaže glumica Gorica Regodić. „Prijavila sam se da ovo radim zato što verujem da će se nešto promeniti. Bilo bi odlično kada bismo uspeli da delujemo na to da se pokrene akcija kroz koju bi se infrastruktura grada bolje prilagodila korisnicima invalidskih kolica, ali i uticala na to da se zakoni, kojima su ova pitanja rešena, više poštuju“.

Nakon premijere filma „Rijaliti u invalidskim kolicima“,  koji se može pogledati na zvaničnom Dinja YouTube kanalu, reakcija korisnika Doma OSI bile su izuzetno pozitivne.

Mnogi su pokušali da probude svest o ovom pitanju i da sprovedu inkluziju u delo, ali mislimo da će ovaj projekat biti uspešniji od prethodnih zahvaljujući društvenim mrežama i ostalim sredstvima informisanja koji mogu da pomognu u širenju ove važne poruke. U svakom slučaju, dobra volja, ideja i energija ljudi koji su učestvovali u ovom projektu su za svaku pohvalu. Poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom biće najbolja nagrada za sav uloženi trud“, zaključila je Biljana Elez ispred Doma za invalidna lica.

PROČITAJTE JOŠ: GORICA GRLICA - SNAGOM UMA DO POBEDE ŽIVOTA

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box