Identitet u amanet
moja-kafica
moja-kafica
identitet u amanet/19.07.2018.

Srpsko kulturno nasleđe u Ljubljani

identitet-u-amanet
  • Etnografski muzej u Beogradu
  • Etnografski muzej u Beogradu
  • Etnografski muzej u Beogradu
  • Etnografski muzej u Beogradu
Autor fotografije:
Piše: Dragana Nikoletić

Predhrišćanski običaji Srba imali su magijsku funkciju – da se prizove kiša, ili rasteraju gradonosni oblaci, da se zaštiti zdravlje ukućana ili da se bolan izleči, da se pridobije ljubav izabranika ili izabranice, pa i da se nekom napakosti. Mnoge od ovih ritualnih radnji našle su svoje mesto pod okriljem hrišćanstva stapajući se sa crkvenim praznicima.

Takva je, primera radi, Lazarica koja se proslavlja uoči Lazareve subote. U Banatu se svake te kalendarske noći pale vatre na raskršćima, i samim u obliku krsta Hristovog stradanja. Tad se okupi narod iz komšiluka, prvi put se sabere na otvorenom nakon iscrpljujuće zime, pa se istovremeno obeležava i prevlast proleća. Dečaci i mladići pred ženidbu te vatre preskaču, dokazujući hrabrost i muževnost,  ali im plamen sažeže i većinu grehova, kako se veruje. Svetlost vatri označava blisko vaskrsenje Hrista Spasioca. Na raskršća se iznese i posno posluženje, deca se najviše raduju kokanju kokica.

Lazarica, među mnogim drugim običajima, spada u “Nematerijalno kulturno nasleđe Srba”, kakav je i naziv izložbe Etnografskog muzeja, otvorene nedavno u Slovenskom etnografskom muzeju u Ljubljani. U žiži pažnje bili su kolo i porodična slava, za sada jedini elementi na Reprezentativnoj listi nematerijejalne baštine UNESKA. Šta je sve ovde i kako prikazano i kakav odjek imalo u publici, za Kaleidoskop media govori Danijela Filipović, autorka postavke.  

Kakav je bio izlagački pristup našim običajima, verovanjima i izvođačkim veštinama?

Na izložbi je uz korišćenje fotografija, video materijala, muzejskih predmeta i zanatskih proizvoda, predstavljeno 37 elemenata upisanih u Nacionalni registar nematerijlnog kulturnog nasleđa, sagledanih po oblastima njihovog ispoljavanja - jezik i usmeno izražavanje, izvođačke prakse, običaji, rituli i društvene prakse, tradicionalni zanati i znanja vezana za pripremu tradicionialnih jela. Pored fotografija, koje su korištene za predstavljanje elementa, primenili smo i druge načine promocije u zavisnosti od prirode tog elementa.

Tako na izložbi možemo videti koji su to predmeti karakteristični za običaje, poput đurđevdanskih, lazarica ili pak slavskih obreda, gde su svakako najprepoznatljiviji slavska trpeza, ikona ili slavski kolač. S druge strane, zanatska znanja, poput zlakuskog lončarstva, pirotskog i staparskog ćilimarstva, kosovskog veza ili izrade čutura predstavljeni su muzejskim ili predmetima još uvek u upotrebi. Sastavni deo izložbe su i video materijali, od posebnog značaja za predstavljanje izvođačkih praksi kao što je kolo, ali i pripremanje jela, kao i običaja usmenog izražavanja.

Da li su fotografije namenski pravljenje, ili su arhivske?

Fotografski, kao i video audio materijali predstavljeni na izložbu, deo su dokumentacije Centra za nematerijalno kulturno nasleđe i, s jedne strane, potvrđuju prisutnost tog elementa u životu zajednice u ovom trenutku, a sa druge - pokazuju način na koji zajednice danas posmatraju svoje nasleđe. Naime, za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa ili “živog nasleđa”, kako se ono drugačije naziva, važno je zabeležiti njegovo postojanje u obliku kojem je danas pristutno. Fotografije, a deo dokumentacije imaju svrhu beležnja, ali i zaštite nemateriajlnog nasleđa.  

Da li su ovi naši običaji i izvođačke veštine bili prepoznatljivi publici u Ljubljani? Tačnije, kako su posetioci reagovali?

Publika je pokazala veliko interesovanje za predstavljene segmene nematrijalnog nasleđa, ne samo kroz upoznavanje sa elementima srpske baštine, već i kroz mogućnost da sagledaju moguće sličnosti i razlike. Jedan od ciljeva ove izložbe jeste i da podstakne posetioce na razmišljnje o sopstvenom nasleđu, odnosno o činjenici da slične forme mogu da se pojavljuju u različitim sredinama, te da je nasleđe nešto što različite zajednice mogu da dele.

Koja je još uloga izložbe u Ljubljani?

Ta uloga je dvostruka. Predstavljanje nematerijalne baštine Srbije i promovisanje elemenata upisanih na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijlnog kulturnog nasleđa prvenstveno su način da se doprinese vidljivosti bogatog nematerijalnog kultrunog nasleđa Srbije. Istovremeno se podstiču nosioci nasleđa, lokalne zajednice, kao i stručnjaci iz oblasti zaštite nasleđa na prepoznavanje sopstvene baštine i njenog značaja za sredinu u kojoj je ono pristutno, i preduzmanje aktivnosti u cilju njegove zaštite.

Kako neki element dospeva na listu Uneska nematerijalnog kulturnog nasleđa?

Osnovni uslov je da element bude predložen za Uneskovu listu jeste da bude upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, a predlog za Nacionalni registar mogu da podnesu i pojedinci, i organizacije, i institucije. Upisi na Uneskove liste odvijaju se u skladu sa jasno definisanim pravilima. Kolo i porodična slava već se nalaze na toj listi, dok je pevanje uz gusle u prijemnoj proceduri, potpuno u skladu sa kriterijumima i prezicno definisanim vremenskim okvirima.   

Koliko je promociji doprineo živi nastup muzičara? Da li je odigrano i kolo, i koje? Kako je publika reagovala?

Izložbu su otvorile mr Ksenija Kovačec Naglič, generalna direktorka direktorata za kulturno nasleđe Ministarstva kulture Slovenije i Zorana Vlatković, ambasadorka Republike Srbije u Sloveniji, a program otvaranja upotpunjen je izvođenjem nekoliko tradicionalnih pesama i igara iz Srbije, što je svakako doprinelo da se nasleđe predstavljeno na izložbi doživi i na neposredniji način.

PROČITAJTE JOŠ NA KALEIDOSKOP MEDIA:

TAJNE VEZE YU ROK MUZIČARA
ŽENA KOJA JE SAČUVALA ISTORIJU VALJEVA
U JUGOSLAVIJI IZDAJNIK, U SAD HEROJ
PASTIRSKA BAJKA O DOBRILI I PLETILJAMA



POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box