Fotografija
moja-kafica
moja-kafica
fotografija/9.12.2016.

Prepoznavanje u nepoznatom

fotografija
  • Milena Anđela Mišić Atanacković
  • Milena Anđela Mišić Atanacković
  • Milena Anđela Mišić Atanacković
  • Tomaš Hulik
  • Tomaš Hulik
  • Tomaš Hulik
Autor fotografije:



Fotografi Milena Anđela Mišić Atanacković i Tomaš Hulik u okviru projekta Primenjena nostalgija zamenili su uloge – ona je sa fotoaparatom u rukama oti
šla u Bratislavu, a on došao u Beograd. Koliko ima Beograda u Bratislavi i obrnuto, kakve utiske nose i da li su tragali za onim što im je poznato u nepoznatom gradu ili sledili svoje osećaje, Anđela i Tomaš pričaju za  Kaleidoskop.    

Kakva su bila vaša očekivanja od projekta Primenjena nostalgija kada su vas pozvali da učestvujete u njemu, a sada, po završetku, kakvi su utisci?

Milena Anđela: Očekivala sam da upoznam novi grad, novo mesto, ljude... Volim da putujem i istražujem, i ovaj projekat je podrazumevao baš to. Utisci su veoma pozitivni. Bratislava je jedan divan grad, pun nasmejanih ljudi, ima dosta turista pa je stalno neka gužva. Dosta može peške da se obiđe i vidi, što je mnogo bolje nego gledanje kroz prozor automobila. 

Tomaš: Bilo mi je veoma interesantno da pronalazim sličnosti između Beograda i Bratislave. Arhitektura, ljudi, način života... Veza je i reka Dunav. Znam da se Sava uliva u Dunav baš ispod Kalemegdana. Kod nas je ista stvar sa Moravom i Dunavom ispod zamka Devin. S druge strane, iako sam dosta putovao, nisam imao puno informacija o Beogradu. Pre ovoga sam bio samo jednom u Beogradu, na sahrani Slobodana Miloševića, tako da sam o gradu znao samo iz teških, ratnih vremena. Zato sam se obradovao kako se Beograda razvio u poslednje vreme.

Dok ste se spremali za projekat, da li ste tražili mesta slična vašem gradu ili ste se vodili nekim svojim osećajem i senzibilitetom?

Milena Anđela: S obzirom na to da nisam znala o puno Bratislavi, malo sam istraživala, gledala fotografije, čitala o gradu, "šetala" preko Street View-a, i tako donekle saznala šta ima da se vidi. Kada sam došla tamo, imala sam neki plan u glavi šta bih i kuda bih, ali to se naravno sve menjalo sa svakim novim prizorom. Ne mogu da kažem tačno šta me je vodilo kojim putem i šta da fotografišem. Jednostavno sam išla kroz grad i fotografisala i poznato i nepoznato. Na nekim mestima sam se duže zadržavala, čekala pravi trenutak i isplatilo se. U principu, kad i fotografišem, lovim trenutke. Više od 15 godina radim kao dokumentarni (ili reportažni) fotograf u medijima, što ima svoje dobre i loše strane. Naučilo me je da je važna brzina, pritisnuti okidač u pravom trenutku, kao i da pravim priču kroz fotografije. To ne znači da je to potisnulo ono umetničko u meni. Nadam se da se vidi. 

Tomaš: Da, sve sam proučavao preko interneta zato što u Slovačkoj ne može da se kupi dobar vodič. Od velike pomoći  su mi bili razgovori sa odličnim fotografom  Draganom Kujundžićem o nekim mestima i pomoć Slobodana Aleksića i njegovog tima iz Kancelarije za evropske integracije. Da, nastojao sam da pronađem sličnosti poput Pravnog fakulteta koji je zaista sličan onom u Bratislavi, ali po ulicama Beograda sam uglavnom fotografisao osećanja. Kada bi me nešto podsetilo na Bratislavu, usredsređivao bih se na to... Na kraju sam za tih nekoliko dana prepešačio 120 kilometara po Beogradu tako da mislim da sam mogao da napravim sliku koja malo podseća na Bratislavu.



Koliko je za vas bio izazov raditi na ovom projektu i šta on znači za jednog umetnika?

Milena Anđela: Svaki novi projekat je izazov. Imala sam strah da neću ispuniti kriterijume, plašila sam se da neću uspeti da nađem Beograd u Bratislavi. Više zbog toga što sam Beograd prestala da gledam, nego što nisam poznavala Bratislavu. Ali već na kraju prvog dana, sa punom memorijskom karticom u aparatu i bolovima u nogama zbog pređene kilometraže, bilo mi je jasno da ću uspeti.

Tomaš: To je bio veliki izazov. Biti u „nepoznatom“ gradu i napraviti 80 dobrih fotografija za par dana jeste izazov. Posebno na temu da se pronađu sličnosti. Na kraju sam imao nekoliko hiljada fotografija, poslao sam oko 200, a rezultat je ovih 20 koje možete da vidite na izložbi. Zaista morate biti fleksibilni i brzi zato što je uhvatiti neku radnju pod dobrim svetlom uvek teško. Meni je ovo bilo zaista odlično iskustvo.



Koje su sličnosti, a koje razlike Beograda i Bratislave?

Milena Anđela: Pored Dunava, koji je tamo, naravno, manji nego ovde, imamo i slične mostove preko njega. Delovi grada su me podsećali na Dorćol, a u novim delovima Bratislave postoje blokove, kao i kod nas. Pijaca na koju sam otišla je ista kao bilo koja u Beogradu: penzioneri, voće, povrće i cene u evrima umesto u dinarima. Bratislava je manji grad od Beograda, prošli smo kroz slične faze u istoriji, ali dosta je uređenija kada je reč o starim zgradama, fasadama, popločanim ulicama. Nekim delovima Beograda je potrebno samo spoljno pranje pa da zablistaju isto tako. Oni su i njihovim starim sivim stambenim zgradama po blokovima dali malo boje. 

Tomaš: Kao što sam pomenuo, prava veza jeste Dunav... I mostovi preko Dunava. Novi Beograd je veoma sličan našem Petrzaiki. Ti veliki stambeni blokovi podsećaju na doba komunizma. I ljudi! Pešačka zona i užurbani ljudi. Ljudi koji sede i piju kafu. I „moderna“ arhitektura. Mislim da je i Bratislavi i Beogradu potrebna malo veća hrabrost arhitekata koji će doprineti da budu  atraktivniji kroz velika i jedinstvena rešenja, ne samo čelik, beton i staklo... Zaista mi se sviđa kako izgleda deo uz Dunav gde se već gradi. Nisam uočio velike razlike između naših gradova i života u njima. Srbiji će sigurno mnogo pomoći konačan ulazak u Evropsku uniju.



Kakvi su vaši utisci o Bratislavi/Beogradu? 

Milena Anđela: Veoma pozitivni. Mesto gde bih se rado opet vratila i provela vikend sa porodicom. Ne treba mnogo da bi se obišlo sve najzanimljivije u centru, pa bi zaista svakome ko prolazi blizu preporučila da svrati, da makar par sati prošeta starim gradom, okusi neko njihovo tradicionalno jelo i proba pivo.

Tomaš: Odlični! Zaista je zabavno kako svi u inostranstvu hvale lepotu slovačkih devojaka i žena. Mislim da Beograd ima isto toliko lepog sveta, možda i više. Zaljubio sam se u Kalemegdan i Zemun i, naravno, u šetalište uz Dunav. Voleo bih da ponovo dođem, sa ili bez foto aparata.

Pročitajte još:

Mračno nebo iznad Darkvuda

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box
reklama box