Film
film/29.11.2018.

Čovek kao inspiracija - "Mapa puna snova"

film
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
  • Promo
Autor fotografije:
Razgovarao: Roman Jević


U Galeriji muzeja Vojvodine u Novom Sadu danas će biti otvorena izložba radova renomiranog istarskog grafičkog dizajnera Predraga Spasojevića.

Reč je o izboru dela iz bogatog opusa priznatog istarskog grafičkog dizajnera Predraga Spasojevića (1959-2010) koji seže od prvih nagrađivanih plakata Pula film festivala, preko brojnih vizualnih identiteta pozorišta i turističkih zajednica do upečatljivih grafičkih ostvarenja za kulturu, turizam, eno & gastro scenu Istre...

Razgovaram sa Danilom Lolom Ilićem, koji potpisuje režiju i montažu filma “Mapa puna snova” – dokumentarno ostvarenje o životu i radu Predraga Spasojevića, a koji će sutra, dan posle otvaranja izložbe, biti prikazan u Kulturnom centru Novi Sad.

Danilo Lola Ilić / Foto: Anna Gaspotić

,,Mapa puna snova” ove godine je prikazan pred beogradskom publikom na Beldoksu- međunarodnom festivalu dokumentarnog filma.


Kad se slegla prašina, kakvi su vaši utisci o prijemu filma kod publike u Hrvatskoj, Srbiji, da li ste zadovoljni?

Vrlo sam zadovoljan prijemom filma od strane publike. Biografski dokumentarni filmovi uglavnom nisu kategorija koja gledaoce preterano interesuje. Predraga Spasojevića (1959-2010) nažalost nisam imao prilike upoznati, bio sam oduševljen obimom i širinom radova koje je napravio te sam osetio potrebu da se priča o njemu ispriča na i ovaj način. Radeći na filmu zajedno s Predragovom partnericom Biserkom Vranić, koja je ujedno i producentica filma, upoznavao sam Predraga malo po malo. Bilo mi je bitno da i publika isto tako upozna Predraga kroz ovaj film i u tome se uspelo.

Gledaoci u Srbiji imali su priliku da se upoznaju sa stvaralaštvom pulskog umetnika Predraga Spasojevića. Kako ste došli na ideju da snimite film i koliko dugo su trajale pripreme?

Živim u Puli od svoje devete godine (inače rođen sam u Vranju), te sam od tog uzrasta i redovni posetitelj Pula Film Festivala (nekadašnjeg Festivala jugoslovenskog igranog filma - FJIF). Uvek ostaju fragmenti sećanja s ovih događaja pa tako i plakati za Pula Film Festaval koji su uvek bili posebni. Nisam znao  tko je autor plakata. 2014. godine, kao predprogram Pula film festivala u galeriji Srpskog Kulturnog Centra (SkuC) u Puli, otvorena je izložba plakata koje je radio Predrag Spasojević.

Došao sam na otvorenje izložbe te ugledao maestralne plakate koji su me kao dete fascinirali. Pitao sam tko je Predrag Spasojević? Uputili su me na Biserku Vranić, Predragovu partnericu. Saznao sam da je Predrag iz Pule i jedan je od pionira grafičkog dizajna na tlu bivše Jugoslavije. Na stolu u kutu galerije bila je monografija (P.S.-Predrag Spasojević, izdavač Medit d.o.o. Pula) s njegovim radovima, impozantno delo od preko 250 stranica s neverovatnom količinom kvalitetnih radova. Bio sam fasciniran. Pitao sam Biserku da li bi htela i volela da se uradi dokumentarni film, svojevrsna Predragova radna biografija, te je tu začeta klica onoga šta je nakon tri godine, izraslo u 70-ominutni dokumentarni film. 

Paralelno sa skupljanjem građe i priče za film, razgovarajući sa njegovim prijateljima i saradnicima, analizirajući radove, koji biste detalj iz njegove biografije izdvojili kao najupečatljiviji za vas?

Ne bih izdvajao detalj, već bih rekao da je za mene Predrag, kao čovek i ono što je stvorio, najupečatljivije. Predrag je bio čovek s kojim se rado surađivalo, rado družilo. Bio je topla i vesela duša s milijardu ideja, te je sve to pretočio u radove koji su i danas relevantni. Pogledajte film pa se uverite i sami.

Svojevremeno ste dali primer Felinija koji je inspiraciju tražio sedeći sam na Rimskom forumu. Da li vi inspiraciju tražite u Pulskoj Areni ?

Sviđa mi se Felinijeva izjava. Ne traba izmišljati „toplu vodu“, priče su tu pred nama i sve su na svoj način interesantne. Pula je istorijski i kulturno jako bogat grad, počevši od rimske arhitekture pa nadalje, ali nije stvar u objektima već u ljudima koji određeni prostor naseljavaju. Nastojim da u mojim autorskim radovima uvek bude prisutna doza humanizma, te su mi ljudi najveća inspiracija. Nije stvar u Rimu, Puli ili bilo kojem drugom gradu, već u ljudima, karakterima, pričama, osebujnostima i njihovim specifičnostima. U ljudima leži ogromna snaga da ostvare sve što žele.

Da li ste imali neke uzore među domaćim ili stranim filmskim radnicima?

Poštujem rad svakoga, no nemam uzore. Trudim se raditi najbolje što znam bez da se ugledam na nekoga drugog. Školovanje je uveliko doprinelo poznavanju medija, no ne držim se strogih pravila u stvaranju.

Da li ste razmišljali o temi kojom biste se bavili u narednom igranom/dokumentarnom filmu?

Težnja mi je uvek motivirati ljude da malo zadru u sebe i pokušaju se odmaknuti od onoga šta im društvo nameće. Drago mi je kada na svoje radove dobijem komentare bilo koje vrste, pozitivne ili negativne, jer to znači da se neko potrudio pogledati film i prožeti poruku koju s filmom sapoštavam. Za naredni projekat, kao i o njegovoj temi ćete znati blagovremeno. Verujem da će i on biti interesantan široj publici.


PROČITAJTE JOŠ:

EKSKLUZIVNI INTERVJU -HARI BENSON: NISAM BIO ROKENROL FOTOGRAF

FASCINANTNA BIOGRAFIJA MILENE DRAVIĆ

KADROVI U SLIKAMA BERNANDA BERTOLUČIJA

STIVEN ŠAPIRO - FOTOGRAF SA VRHA SVETA


Kako gledate na aktuelnu situaciju na srpskoj i na hrvatskoj filmskoj sceni?

Nemam neko posebno stajalište. Mislim da se radi najbolje što može da se radi s obzirom na okolnosti. Ponekad je situacija bolja, ponekad loša, no takav je i ambijent u kome živimo te su i filmovi refleksija istoga.  Žao mi je što se filmovi iz obiju zemalja ne nalaze na biskopskom repertoara i van granica bivše Jugoslavije. Mislim da imaju šta reći i da bi ih trebali videti i gladaoci iz drugih zemalja. Na taj se način najbolje upoznaju s nama i našom kulturom. Zašto je to tako ne znam. Kultura je uvek nekako „zadnja rupa na svirali“ pa se možda u tome krije uzrok tome.

S obzirom da ste u Beogradu završili Akademiju umetnosti, koliko se promenio Beograd , sa vašeg aspekta, u odnosu na period kad ste studirali?

Nažalost premalo boravim u Beogradu da bi situaciju mogao razmotriti s više aspekata. Drago mi je da se Beograd gradi, da postaje lepši, čini mi se da su i ljudi zadovoljniji nego pred 20-ak godina kada sam došao na studije, gradski prevoz je definitivno efikasniji (hahaha). Grad spajam s dragim ljudima koji u njemu borave i oni su meni lepota Beograda, zato se uvek rado vratim, bar na nekoliko dana.


 

 

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
reklama box
reklama box
reklama box