BBC

Škola, korona virus i Srbija: Kombinovana i onlajn nastava moguće i za učenike nižih razreda

Classroom
Getty Images

Iako je većina đaka osnovnih i srednjih škola u Srbiji, 1. septembra počela školsku godinu povratkom u klupe posle skoro godinu i po dana vanredne nastave zbog pandemije korona virusa, u međuvremenu su se pojedini već vratili na onlajn ili kombinovani sistem nastave.

Zbog novog talasa virusa u Srbiji, određeni broj učenika osnovnih i srednjih škola u mestima gde je zaraza virusom u jeku vratio se na onlajn nastavu ili kombinovanu - malo onlajn, malo u školi.

Prema najnovijoj odluci Ministarstva prosvete, mere za prelazak na onlajn i kombinovanu nastavu, koje su do sada važile za učenike od petog do osmog razreda osnovnih škola i srednjoškolce, ubudiće bi mogle da važe i za najmlađe školarce.

Ako se u odeljenju u kome je 17 i više učenika, dvoje zarazi koronom, to odeljenje se deli na dve grupe i i prelazi na kombinovanu nastavu u trajanju od dve nedelje.

U slučaju da se u nekoj od ove dve grupe zarazi još troje đaka koronom, onda ta grupa prelazi na onlajn nastavu na 10 dana.

U odeljenjima u kojima ima do 16 đaka, a ustanovi se da ima troje zaraženih, svi prelaze na onlajn nastavu, naveli su iz Ministarstva prosvete, prenose Večernje novosti.

Prema ranijoj odluci Ministarstva i Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, nastava se ove godine održava na osnovu tri modela, a nedeljno se prati epidemiološka situacija i na osnovu toga se odlučuje koji će se model nastave primenjivati.

Posle samo nekoliko nedelja od početka školske godine, u 50-ak gradova i opština u Srbiji viši razredi osnovnih škola, kao i srednjoškolci vratili su se ili na onlajn ili na kombinovanu nastavu.

Korona virus i đaci: „Želimo da ostanemo u školskim klupama“
The British Broadcasting Corporation

Koliko je prosvetnih radnika i radnica vakcinisano?

Do 30. avgusta u Srbiji je vakcinisano oko 52 odsto prosvetnih radnika, što ne odudara od opšteg stanovništva, ali nije dovoljno, rekao je Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On je rekao da će tim stručnjaka iz Instituta Batut i predstavnika ministarstva, uvrđivati da li je potrebno eventalno menjati model rada, u sladu sa sistemom semafora i prelaska iz jednog režima u drugi, u skladu sa informacijama lokalnih štabova o epidemiološkoj sitaciji.

„Obrazovni sistem se pokazao vrlo otporan na koronu, ali moramo paziti da u njega ne uđe virus. Zato se gledaju parametri koji preventivno opredeljuju da li će se promeniti model", rekao je Ružić za televiziju Prva.

Mirsad Đerlek državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije je pred početak školske godine izjavio da je za uvođenje kovid propusnica, kao i za obaveznu vakcinaciju zdravstvenih i prosvetnih radnika.

„Potez s kovid propusnicama je potpuno opravdan i mnogo iskusnije i starije zemlje koje su vodile računa i o ličnom i o građanskom pravu su uvele kovid propusnice i to se pokazalo kao pozitivan potez. Zašto to i mi kao država ne bismo uradili", rekao je zada Đerlek za televiziju Prva.

Model nazvan semafor

Na sednici Kriznog štaba usvojen je predlog Ministarstva prosvete da se ove školske godine odluke o modelu nastave ne donose na republičkom, nego na nivou lokalnih samouprava.

U pitanju su zeleni, narandžasti i crveni model o kojima će se odlučivati na osnovu ukrštenih podataka iz lokalnih samouprava o broju vakcinisanih i zaraženih, kao i na osnovu izveštaja kako se primenjuju mere prevencije u školama.

Takozvani zeleni, odnosno model u sigurnom okruženju podrazumeva redovnu nastavu za sve učenike u odeljenju istovremeno.

Đaci će nositi maske samo dok razgovaraju ili odgovaraju, a vakcinisani nastavnici ne moraju da nose masku sve dok ne priđu učeniku na rastojanju bližem od 1,5 metara.

Drugi model je kombinovani, odnosno narandžasti i on će da važi za učenike sedmog i osmog razreda, kao i za srednjoškolce.

Nastava će jedan dan da se odvija onlajn, a jedan neposredno u školama.

Ovaj model po potrebi može da se primeni i na učenike petog i šestog razreda.

Treći, crveni model, sprovodiće se u najugroženijim jedinicama lokalne samouprave u kojima je veliki stepen rizika po zdravlje stanovnika.

U tom slučaju će se nastava odvijati na daljinu - od prvog do četvrtog razreda časovi će trajati pola sata, a đaci će biti podeljeni po grupama.

Učenici od petog do osmog razreda pohađali bi nastavu kombinovano - jedan dan onlajn, drugi neposredno u školama, a srednjoškolci bi u potpunosti prešli na nastavu na daljinu.

Oformljen je takozvani „tim za škole" koji čine predstavnici Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut i Ministarstva prosvete koji će imati ovlašćenje da na osnovu nalaza lokalnog kriznog štaba i preporuke školske uprave donesu odluku o promeni modela nastave.

Oni bi o tome obavestili škole, koje potom do petka do 12 časova o tome informišu roditelje.

„Nijedna škola neće zavisiti od druge škole", kaže Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije za BBC na srpskom.


Početak školske godine: Kako pravilno spakovati ranac
The British Broadcasting Corporation

Škole se otvaraju

Iako su ovakvi predlozi mogli da dođu u junu ili julu, a ne sad - dobro je da je napravljen neki sistem, ocenjuje Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.

„Tako se radilo u Sloveniji i Austriji, dobra je stvar što postoji bar neki plan da se škole otvore i da počne rad.

„Predložena je decentralizacija, što znači da neće Ministarstvo naložiti da škole prelaze na onlajn generalno u celoj Srbiji, već će se ići po pokazateljima sa terena", kaže ona za BBC na srpskom.

Kako objašnjava, sve će biti prebačeno na lokalni nivo - Školskih uprava.

Školske uprave su teritorijalne organizacije, svaka je zadužena za nekoliko opština i ima ih 18 u Srbiji.

„Direktori škola će morati svakog utorka da šalju izveštaje o situacijama po školama i na osnovu toga predlog je da se primenjuju različiti modeli - zeleni, narandžasti ili crveni, svakako uz poštovanje epidemioloških mera.

Dugo su učionice bile prazne ili polupune
BBC
Dugo su učionice bile prazne ili polupune

Odeljenja će biti razdvojena u nekom od modela, napominje i Brajković.

„Neće kao prošle godine da idu jedne nedelje pre i popodne, nego će da menjaju dane jedna grupa ponedeljak, sreda, petak, druga utorak i četvrtak, da bi deca više videla nastavnike i da bi bila u toku sa gradivom.

„Ovako sedam dana ne rade ništa, zaborave to što su naučili i rezultati su loši", ističe Brajković.

Klasičnu nastavu ne može da zameni nijedan model, uveren je on.

„Nema dobre nastave, bez redovne nastave.

„Nastava na daljinu je nužno zlo", kaže Brajković.

Šta kažu lekari?

I članovi Kriznog štaba prethodnih dana davali su izjave koje idu u ovom pravcu.

„U svakom slučaju ćemo dati prednost normalnoj nastavi, onlajn nastava ne može kvalitetom i kvantitetom da zameni regularnu nastavu.

„Međutim, u mestima gde ima više zaraženih ili ako su deca iz porodice pozitivnih, onda će tamo morati da bude kombinovana nastava", istakao je epidemiolog Branislav Tiodorović.

Epidemiolog Predrag Kon se posebno zalaže za vakcinaciju dece.

„Insistiram na tome da je vakcinacija dece u situaciji kada imamo pandemiju nešto što je najvažnije", poručio je Kon.

Prema podacima Valentine Ilić, vakcinisano je između dve i tri hiljade dece, od 850.000 đaka u Srbiji.


Virus korona i mentalno zdravlje: Koliko naš mozak trpi
The British Broadcasting Corporation

Kakvi su dosadašnji rezultati?

Povratak u školske klupe ove godine je posebno važan jer su od početka pandemije đaci dosta izgubili u kontinuitetu rada, smatra Valentina Ilić.

„Godinu i po dana je jako veliki period, pokazalo se da su izgubili i motivaciju, te nešto mora radikalno da se promeni", ocenjuje Ilić.

Ove godine u prvom upisnom roku ostalo je slobodnih mesta i na budžetu za neke fakultete, poput Medicinskog fakulteta u Beogradu.

„Deca nisu položila prijemni, kažu da je to prvi put da se tako nešto desilo, jer je loš kvalitet znanja koji su dobili u ovom periodu", dodaje ona.

Pad znanja može uticati i na manje plate

Na vrhuncu pandemije, 45 zemalja u regionu Evrope i centralne Azije zatvorilo je škole, što je uticalo na 185 miliona učenika, podaci su Svetske banke.

Uprkos naporima da učenje na daljinu bude što bolje, pojavljuje se sve više dokaza koji pokazuju da je zatvaranje škola dovelo do brojnih negativnih posledica.

„Istraživanja su još u toku, ali rani rezultati iz Belgije, Holandije, Švajcarske i Velike Britanije ukazuju i na manjak usvojenog znanja, ali i na povećanje nejednakosti", navodi se na sajtu Svetske banke.

Prema njihovoj računici - gubici u učenju neće se loše odraziti samo u učionicama, već dugoročno mogu uticati na blagostanje mnoge dece.

Odavno je poznato da je smanjenje rezultata na testovima povezano sa budućim padom zaposlenosti.

Nasuprot tome, veća učenička postignuća dovode do značajnog rasta budućih prihoda, kao i dodatne godine školovanja koje su povezane sa povećanjem zarade od 8-9 procenata tokom života.


Možda će vas zanimati i ova priča

TikTok i nauka: Doktorka astrofizike koristi društvenu mrežu kao platformu za učenje
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right