BBC

Korona virus i Astrazeneka: Sva pitanja i odgovori o vakcini koja se koristi i na Balkanu

A man holding the Oxford vaccine
PA Media

Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je da bi neobični krvni ugrušci trebalo da budu uvršeni u retke nuspojave Astrazeneka vakcine protiv Kovida-19.

U istraživanju sprovedenom u 86 slučajeva u Evropi, agencija EMA je zaključila da su koristi od te vakcine veće nego mogući rizici.

Do sada je u Evropskoj uniji oko 25 miliona ljudi primilo ovu vakcinu.

EMA je saopštila da ne može da istakne posebno neke faktore rizika, ali i da je većina slučajeva krvnih ugrušaka zabeleženo kod žene mlađih od 60 godina.

„Zaključili smo da prijavljeni neobični i retki slučajevi krvnih ugrušaka treba da budu smatrani kao moguće nuspojave ove vakcine", rekla je izvršna direktorka EMA, Emer Kuk na konferenciji za novinare, iznoseći nalaze ispitivanja Komiteta za bezbednost agencije.

U drugom izveštaju, Britansko savetodavno telo za vakcine saopštilo je da će ljudima mlađim od 30 godina ponuditi alternativu za cepivo Astrazeneka.

U Britaniji je do kraja marta zabeleženo 79 slučajeva ljudi kojima su se pojavili krvni ugrušci, a 19 je preminulo.

Uprkos saopštenju EMA, španska vlada je istog dana odlučila da ograniči upotrebu vakcine na ljude starosti od 60 do 65 godina.

Prethodno su u martu i druge zemlje poput Nemačka, Francuska i Italije privremeno pauzirale vakcinaciju Astrazenekom, ali su kasnije nastavile.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u martu je pozvala sve države da nastave se korišćenjem ovog cepiva.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije koja je saopštila da nema razloga da se prekida sa imunizacija jer do sada u zemlji nije prijavljen nijedan slučaj „embolijskih i trombotičkih neželjenih dejstava"

Analiza

Ana Holigan, BBC dopisnica iz Haga

Stručnjaci Evropske agencije za lekove utvrdili su da je povezanost između retke pojave krvnih ugrušaka i vakcine Oksford-AstraZeneka ne samo moguća, već izvesna.

Sada je na svakoj od zemalja da odluči koga želi da vakciniše i sa kojom vakcinom.

Takva odluka mogla bi da zavisi od pristupa alternativama. Jasan plan vakcinacije je ključan u pronalasku puta koji bi vodio ka kraju pandemije.

Evropska unija mora da ubrza davanje vakcina, ali se u ovom trenutku suočava sa dva velika izazova: nabavkom vakcina i zainteresovanošću građana.

Različite poruke evropskih vlasti podstakle su skepticizam prema vakcinama, a ponovna izgradnja poverenja zahteva transparentnost i doslednost.

Ako je alternativa za AstraZeneka vakcinu ponuđena velikom broju mlađih od 30 godina u Velikoj Britaniji, mnogi će se zapitati zašto to nije slučaj i u Holandiji, Nemačkoj ili Švedskoj?

Dok se situacija razvija i usložnjava, mnoge zemlje bore se sa trećim talasom, a uporedo raste i pritisak javnosti da se društva otvore.

Kako funkcioniše vakcina
BBC

Šta je EMA otkrila?

Postoje dva glavna elementa u izveštaju Evropske agencije.

Jedan povezanost sa stvaranjem krvnih ugrušaka i kako bi on mogao da utiče na program imunizacije.

EMA je zaključila da postoji mogućnost veoma retkih slučajeva stvara krvnih ugrušaka u kombinaciji sa niskim nivoom trombocita koji se javljaju u roku od dve nedelje posle vakcinacije.

Istraživanje je sprovedeno zaključno as 22. martom, a većina od 86 slučajeva bile su žene mlađe od 60 godina. Od toga je 18 žena preminulo.

„Vakcina je dokazano veoma efikasna - sprečava teže oblike bolesti i hospitalizaciju, spašava živote", rekla je Emer Kuk iz EMA.

Kompanija Astrazeneka sprovela je sopstvena istraživanja koja nisu pokazala da postoji veza između krvnih ugrušaka i cepiva.

Šta se dešava u Srbiji?

Za razliku od država EU, Srbija za sada ne odustaje od upotrebe oksfordske vakcine.

„To je fantastična vakcina, potpuno bezbedna, kao i sve druge.

„Molim ljude da budu sigurni da je to dobra vakcina, da veruju Agenciji za lekove i medicinska sredstva. Mi smo uvereni u potpunu sigurnost te vakcine", rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić.

Među onima koji su primili Astrazeneku je i Predrag Živić iz Knjaževca koji je pre dve nedelje dobio prvu dozu.

„Nisam uznemiren.

„Mislim da još uvek nemamo dovoljno informacija i nadam se da ćemo uskoro saznati više", kaže on za BBC na srpskom.

Predstavnik Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije Pavle Zelić izjavio je da je toj ustanovi prijavljeno 736 neželjenih reakcija na vakcinaciju protiv korona virusa.

Do 6. aprila im se, kaže, 263 ljudi javilo da ima rekacije na vakcinu Sinofarm, 227 na Fajzer-Biontek, 137 na Sputnjik V i 109 na vakcinu AstraZeneku.

„Ali je to zanemarljiv broj u odnosu na broj vakcinisanih", rekao je Zelić za Radio televiziju Srbije.

Problema posle imunizacije cepivom Astrazeneka nije imala ni Branka Glavonjić iz Beograda.

„Jedino sam osećala umor i mali bol u ramenu u koje sam primila vakcinu", kaže Branka Glavonjić iz Beograda.

Branka kaže da ne prati vesti jer sama nije imala nikakvih neželjenih dejstava posle vakcinacije.

„Nisam se uopšte raspitivala o AstraZeneka vakcini, jer slepo verujem srpskom zdravstvenom sistemu.

„Lično mislim da se trenutno vodi marketinški rat u farmaceutskoj industriji i da se zato plasiraju različite informacije", kaže ona.

Međutim, vesti o bezbednosti AstraZeneka vakcine uznemirile su tridesetčetvrodogodišnju Sanju Minić iz Beograda.

„Kako imam trombofiliju, povećanu sklonost ka nastanku krvnog ugruška ili tromba, na internetu sam proverila da li je to stanje negde navedeno kao kontraindikacija za bilo koju vakcinu i nisam nigde naišla na takav podatak", priča Sanja.

Sanja je na lekarskom pregledu pre imunizacije obavestila doktorku o stanju.

„Ni ona nije bila sigurna da li je to stanje negde navedeno kao kontraindikacija, ali posle provere u brošuri AZ cepiva ustanovila je da nije", kaže Sanja koja je posle konsultacije sa doktorkom primila vakcinu.

Imala je, kaže, blage nuspojave, koje su prošle posle dva dana, a ona je tada prestala da razmišlja o vakcinaciji.

Sve dok se nisu pojavile vesti o bezbednosti AstraZeneka vakcine.

„Tek kada se udubite u sitna slova, vidi se da nigde nije utvrđeno da je vakcina bila uzrok, ali od načina na koju su mnogi mediji preneli te vesti mi je anksioznost skočila na maksimum", kaže Sanja.

Ovu vakcinu primio je i osnivač grupe Veliki prezir Vladimir Kolarić.

On kaže da se nije previše udubljivao, već analize vakcina ostavlja naučnicima.

„Sve što treba da znam je da su to odobrili i napravili ljudi koji se time bave - naučnici.

„I pre svega ljudi, ne gušteri, masoni, satanisti, vanzemaljci, već ljudi. A ljudi su uglavnom okej", naglašava Kolarić.

poređenje
BBC

Kakva je situacija na Balkanu?

Osim u Srbiji, vakcina AstraZeneka koristi se i u drugim balkanskim zemljama.

Bugarska je 12. marta postala prva balkanska država koja je zaustavila upotrebu vakcine, a ubrzo joj se pridružila i Slovenija - obe članice Evropske unije.

Slovenija čekala potvrdu Evropske agencije za lekove o bezbednosti vakcine kako bi nastavila upotrebu i nastavila je upotrebu 18. marta.

Bugarke vlasti su čekale duže, pa su tek posle najnovijeg izveštaja EMA, 7. aprila najavile nastavak upotrebe.

U susednoj Hrvatskoj se obavlja vakcinacija AstraZenekom, a upravo ovim cepivom su imunizovani i premijer Andrej Plenković i ministar zdravlja Vili Beroš.

Bosna i Hecegovina je 16. marta obustavila korišćenje, ali je početkom aprila odobrena upotreba.

Sve više vakcina protiv korona virusa se distribuira svakog dana.
The British Broadcasting Corporation

Da li Astrazeneka deluje kod starijih ljudi?

Prvobitno su neke države ponudile Astrazeneku samo stanovnicima uzrasta od 18 do 64 godine.

Nisu dozvolili vakcinisanje starijih od 65 godina saopštivši da nema još dovoljno podataka kako utiče na tu starosnu kategoriju.

Nemačka i Francuska su prvo zabranile upotrebu za starije stanovništvo, ali su kasnije preinačile tu odluku.

EMA je u januaru odobrila upotrebu vakcinu, pa i za starije od 65 godina.

Iz kompanije Astrazeneka saopštili su da su podaci sa kliničkih ispitivanja pokazali da vakcina štiti ljudi svih uzrasta.

Kineska vakcina - šta znamo i koliko je efikasna
The British Broadcasting Corporation

Profesor ser Dejvid Spigholter, ekspert za razumevanje rizika sa Univerziteta u Kembridžu, kaže da to pokazuje da ponekad morate da budete hrabri prilikom donošenja odluka.

„Princip predostrožnosti može da bude razuman način da donosite odluke kad se suočavate sa naučnom neizvesnošću."

„To favorizuje nedelovanje kao način smanjenja rizika.

„Ali problem je što ovo nisu normalna vremena i nedelovanje može da bude rizičnije od delovanja."

Ono što je potrebno u situacijama kao što je ova, prema rečima ser Dejvida, jeste izračunati šta je verovatnije na tasu verovatnosti.

To zahteva proučavanje i posrednih i neposrednih dokaza, kao i konteksta u kom se te odluke donose.

„Donošenje odluka kad postoji tolika neizvesnost neverovatno je teško, ali ponekad može biti štetnije čekati izvesnost.

Nevakcinisanje ljudi će koštati života."

Šta treba da znate o AstraZeneki?

Ova vakcina koristi adenoviruse.

Ona je dobila upotrebnu dozvolu zdravstvenih vlasti Velike Britanije krajem prošle godine.

Razvijana je u prvim mesecima 2020, dok je na dobrovoljcima testirana u aprilu.

Posle toga je prošla seriju kliničkih ispitivanja, a u trećoj fazi testiranja učestvovalo je 30.000 dobrovoljaca.

Velika Britanija odobrila upotrebu Oksfordske vakcine - šta to znači

Ispitivanja su pokazala da simptome Kovida-19 zaustavlja u 70 odsto slučajeva, a prema nekim podacima, usavršavanjem vakcine, zaštita bi mogla da bude i 90 odsto.

Vakcina se prima u dve doze i pokazala je dobar učinak kod starijih ljudi.

Kako radi Astrazeneka?

Oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovan virus koji je korišćen da se imunizuju šimpanze.

Izmenjen je kako bi se sprečilo da nastavi da zaražava ljude, ali i dalje sadrži deo sheme korona virusa - šiljasti protein.

Kada se to ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi.

Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim korona virusom, već zna kako da se ponaša i da deluje.


Pogledajte video o reakcijama na vakcinu

Koliko traju neželjena dejstva vakcinacije
The British Broadcasting Corporation
korona virus
BBC
Banner
BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right