BBC
moja-kafica
moja-kafica

Korona virus: Deset zemalja koje nemaju nijedan slučaj Kovida-19

Hotel Palau, Koror
Palau Hotel
Hotel Palau, Koror

Kovid-19 je zarazio skoro svaku zemlju na svetu - sem njih deset. I šta će one da rade sada?

Hotel Palau otvoren je 1982. godine, pre nego što je Palau postao popularno odredište. Od tada je ova mala zemlja, okružena nebeskoplavim Pacifičkim okeanom, doživela procvat turizma.

Godine 2019, u Palau je doputovalo 90.000 turista, pet puta više nego što ima stanovnika. Podaci MMF-a iz 2017. godine pokazali su da je turizam činio 40 odsto BDP-a ove zemlje.

Ali to je bilo pre Kovida-19.

Granice Palaua su praktično zatvorene od kraja marta. To je jedna od samo deset zemalja na svetu bez ijednog potvrđenog slučaja korona virusa, ne računajući Severnu Koreju i Turkmenistan.

Međutim, iako nije zarazio nikoga, virus je poharao čitavu zemlju.

Hotel Palau je zatvoren još od marta i nije jedini. Restorani su prazni, prodavnice suvenira ne rade, a jedini hotelski gosti su lokalni stanovnici koji su se vratili iz inostranstva i moraju da ostanu u karantinu.


Zemlje bez zabeleženih slučajeva Kovida-19

  • Palau
  • Mikronezija
  • Maršalska Ostrva
  • Nauru
  • Kiribati
  • Solomonska Ostrva
  • Tuvalu
  • Samoa
  • Vanuatu
  • Tonga

„Okean je ovde mnogo lepši nego na bilo kom drugom mestu na svetu", kaže Brajan Li, menadžer i suvlasnik hotela Palau.

Taj okean dao je Brajanu posao. Pre pandemije, njegove 54 sobe imale su popunjenost kapaciteta od 70 do 80 odsto. Ali kad su se granice zatvorile, izgubili su izvor prihoda.

„To je mala zemlja, tako da meštani ne odsedaju u Palauu", kaže Brajan.

On ima osoblje od dvadesetak ljudi i sve ih je zadržao u radnom odnosu, mada im je skratio radno vreme.

„Pokušavam da im nađem šta da rade - održavanje, renoviranje, i tako dalje", govori.

Ali prazni hoteli ne mogu doveka biti održavani i renovirani.

„Mogu da ostanem ovako još pola godine, posle ću verovatno morati da zatvorim", kaže Brajan.

Brajan za to ne krivi vladu, koja je ponudila finansijsku pomoć državljanima i, na kraju krajeva, uspela da sačuva zemlju od virusa.

„Mislim da su uradili dobar posao", kaže on. Ali ukoliko prvi hotel u Palau želi da preživi, nešto uskoro mora da se promeni.

Predsednik je nedavno najavio da bi avionska putovanja od „suštinske važnosti" mogla da se nastave 1. septembra.

U međuvremenu su počele da kolaju glasine o otvaranju „vazdušnog koridora" sa Tajvanom, što bi omogućilo posete turista.


Možda će vas zanimati i video o tome kako se ljudi provode u Vuhanu, dok se ostatak sveta i dalje bori s virusom

Normalni život se vratio u Vuhan, mesto gde je prvo uveden strogi karantin.
The British Broadcasting Corporation

Brajan to jedva čeka.

„Mislim da će morati da počnu ponovo da se otvaraju - možda da organizuju putničke koridore sa Novim Zelandom i sličnim zemljama", kaže on.

„Inače niko ovde neće preživeti."

Nekih 4.000 kilometara istočno, u beskrajnom Pacifičkom okeanu, Maršalova ostrva takođe nemaju zabeležene slučajeve Kovida-19.

Ali kao u slučaju Palaua, to što nema zaraze ne znači da se ne osećaju njene posledice.

Hotel Robert Rajmers nalazi se na kopnenom pojasu na glavnom atolu, Majuru, sa lagunom na jednoj strani i okeanom na drugoj.

Pre epidemije, 37 soba imalo je popunjenost kapaciteta od 75 do 88 odsto, a gosti su uglavnom dolazili iz Azije, zemalja Pacifika ili Sjedinjenih Američkih Država.

Budući da su se granice zatvorile početkom marta, kapaciteti su od tada popunjeni tri do pet odsto.

„Imali smo nekoliko gostiju sa spoljnih ostrva", kaže Sofija Fauler, koja radi za ovu hotelsku grupu. „Ali ne mnogo".

Očekuje se da će zemlja izgubiti više od 700 radnih mesta tokom recesije izazvane Kovidom, što je najveći ekonomski pad koji je ona doživela od 1997. godine. Od toga će 258 biti u hotelskom i restoranskom sektoru.

Ali samoizolacija ne utiče samo na turizam - a Maršalska Ostrva mnogo manje zavise od turista nego Palau. Mnogo veći problem je ribarska industrija.

Da bi zemlja ostala bezbedna od Kovida, brodovima koji su se nalazili u pogođenim državama zabranjen je ulazak u luke ove zemlje.

Drugi brodovi, uključujući tankere sa gorivom i teretnjake, moraju da provedu 14 dana na moru pre nego što se ukotve. Dozvole za ribarenje ostaju neprodate, a teretni letovi su ukinuti.

Posledice su očigledne. Maršalska Ostrva naročito izvoze ribe za akvarijume - najpopularnija je plamena anđeoska riba - ali izvoz je opao za 50 odsto, prema jednom američkom izveštaju.

Obalska isporuka tunjevine sašimi opala je za isto toliko. U drugim delovima ribarske industrije očekuje se pad od 30 odsto tokom godine.

Ukratko, možete da sprečite da virus uđe u zemlju, ali ne možete da ga pobedite. Kovid-19 će vas pogoditi na ovaj ili onaj način.

Lokalni radnici dočekuju kruzer u Vanuatuu u decembru 2019. godine - što ne može da se desi dok su granice zatvorene
Getty Images
Lokalni radnici dočekuju kruzer u Vanuatuu u decembru 2019. godine - što ne može da se desi dok su granice zatvorene

Sofija se „nada" da će se stvari vratiti u normalu za ovu zemlju i za hotel Robert Rajmers sledeće godine. Ali šta ako se to ne dogodi?

„Onda to nije održivo za nas", kaže ona.

Ali iako je zatvaranje granica učinilo zemlje bez korona virusa siromašnijim, ne želi baš svako da se one ponovo otvore.

Doktor Len Tarivonda je direktor javnog zdravlja u Vanuatuu, koji broji 300.000 stanovnika.

Iako radi u glavnom gradu Port Vili, on je sa Ambaea, ostrva sa 10.000 hiljada stanovnika oko trista kilometara severno.

„Ako razgovarate sa ljudima sa Ambaea, većina će vam reći da granice treba da ostanu zatvorene što je duže moguće", govori on.

„Oni kažu: 'Mi ne želimo tu bolest - inače smo praktično osuđeni na propast".

Oko 80 odsto ljudi u Vanuatuu živi van gradova i „zvanične privrede", kaže doktor Tarivonda.


Možda će vas zanimati i kako virus korona utiče na naše džepove

Kako virus korona utiče na naše džepove
The British Broadcasting Corporation

„Moje zapažanje je da oni nužno još ne osećaju pritisak. Oni su uzgajivači osnovnih životnih namirnica, uzgajaju vlastitu hranu - zavise od lokalne, tradicionalne privrede".

Ipak, zemlja će osetiti udarac. Azijska banka za razvoj očekuje da BDP opadne za skoro 10 odsto - što je najveći pad u Vanuatuu od sticanja nezavisnosti 1980. godine.

Za taj pad nisu zaslužne samo zatvorene granice zbog Kovida. U aprilu je tropski ciklon Harold poharao veći deo zemlje, ubivši troje ljudi i pogodivši živote više od polovine stanovništva.

„Imali smo dnevne konferencije za štampu kriznog štaba", priseća se doktor Tarivonda.

„Prvo bismo govorilo o Kovidu, potom o tropskom ciklonu Haroldu. Dve katastrofe koje se dešavaju u isto vreme".

A opet će Kovid ostaviti dugoročnije posledice.

U julu je vlada najavila planove da otvori granice za druge bezbedne države 1. septembra. Potom je broj slučajeva skočio u Australiji i na Novom Zelandu i taj plan je odložen.

Doktor Tarivonda, koji je u radnoj grupi sa zvaničnicima iz vlade, oblasti turizma i aviokompanija, priznaje da su se „skoro vratili na početak" i da nemaju novi datum za otvaranje.

Manja, konkretna prekogranična putovanja mogla bi da pomognu Vanuatuu. Vlada je nedavno dozvolila da 172 radnika otputuje na Severnu teritoriju u Australiji na šest meseci da bi tamo brali mango.

Iako će doznake pomoći, one nisu dovoljne u zemlji u kojoj 35 odsto BDP-a potiče od turizma.

Ali, uprkos potrebi za otvorenim granicama, Vanuatu neće žuriti sa otvaranjem. Doktor Tarivonda sa zabrinutošću gleda na Papuu Novu Gvineju, koja je bila skoro bez Kovida sve do naglog skoka broja slučajeva krajem jula.

„Ukoliko virus stigne, verovatno će se raširiti poput šumskog požara - i ono što vidimo u Papui Novoj Gvineji odraz je onoga zbog čega smo zabrinuti", kaže on.

„Imajući u vidu naša zdravstvena ograničenja, kontekst koji imamo na Pacifiku, za nas je najbezbednije da sprečimo da virus uđe što duže možemo".

Šta onda mogu da učine zemlje bez korona virusa?

Postoje kratkoročne mere, kao što je isplaćivanje radnika i firmi. I postoji jedna dugoročna mera: čekanje da se napravi vakcina.

Sve do tad, putnički koridori ostaju njihova najveća nada. Ipak, kako ističe Romel Rabanal iz Azijske banke za razvoj, oni zvuče jednostavniji nego što zapravo jesu.

„Ti aranžmani imaju preduslove", kaže on.

„Zajednički set standarda testiranja, pronalaženje kontakata i karantinske ustanove, u slučaju izbijanja zaraze. Raspravlja se o svemu tome, ali napredak je spor - ili se možda radi o opreznom napretku".

I kao što se vidi na primeru Vanuatuovog „septembarskog plana", takve ideje mogu vrlo brzo da propadnu.

„Australija i Novi Zeland su jasno stavili do znanja će to testirati najpre jedni sa drugima", kaže Džonatan Prajk, direktor Programa pacifičkih ostrva pri Institutu Louvi.

„A pre nego što se to desi, morate da eliminišete širenje zaraze u okviru zajednice. Tako da mislim da je mogućnost putničkih koridora malo verovatna ove godine".

Prajk kaže da je, kako meseci prolaze, očaj sve veći u izolovanim pacifičkim državama.

On je, međutim, siguran da je jedina opcija za ove zemlje bila izolacija od drugih država.

„Čak i da su ostavili granice otvorene, njihova najveća tržišta turizma Australija i Novi Zeland se ne bi otvorila, budući da su ove zemlje i same zatvorile granice", kaže on.

„I tako biste dobili najgore od oba sveta - i zdravstvenu i ekonomsku krizu. Imaćemo godine i godine pred sobom da analiziramo koje su bile prave odluke.

„Ali kad se budemo osvrtali, niko neće dovoditi u sumnju da je izolacija bila pravi potez ovih pacifičkih državica".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right