Tajvan je dobio monumentalne prostore za kulturu i umetnost, koji su plod rada velikih arhitekata, a sve sa idejom da se podstakne međunarodna saradnja.
Ova ostrvska država prolazi kroz ludilo zvano kultura, ali i kroz ludilo zvano arhitektura. Na Tajvanu, gde planine zauzimaju dve trećine prostora i gde treba razmišljati o izgradnji smeštaja za 23 miliona stanovnika, pozorišta niču kao pečurke posle kiše.
Do kraja 2018. godine, Tajvan će dobiti tri centra umetnosti pored Narodnog pozorišta Tajpej koje je otvoreno 1987. godine. U gigantskoj zgradi sfernog oblika, poznatoj kao Rem Koolhaas, biće Centar za scenske umetnosti, projekat koji je vredan 163 miliona evra.
Na krajnjem jugu je Centar za umetnost Wei-Wu-Ying, kompleks od četiri sale sa ukupno 6.000 mesta, iza kojeg stoji holandski arhitekta Francine Houben. Kompleks se već smatra „najvećim umetničkim centrom u Aziji.“
U centralnom delu zemlje, u trećem po veličini gradu Tajčungu, nalazi se Narodno pozorište. Zgradu, vrednu 121 miliona evra, projektovao je japanski konceptualni arhitekta Toyo Ito. On je autor i najvećeg stadiona na Tajvanu koji može da primi 55.000 gledalaca.
Na Tajvanu je u poslednje tri decenije otvoreno više od 140 centara za kulturu od kojih njih 25 može da primi više od 1.000 posetilaca. Međutim, većina aktivnosti vezana je za glavni grad Tajpej.
Komentari