Kaleidoskop media / N1 / Foto: Pixabay
"Fušer" je postao epitet koji dobijaju ona deca kojima roditelji ne kupuju firmirane stvari i deo je novog vida vršnjačkog nasilja u kom se koriste nove tehnologije kako bi se utvrdilo da li je nečija garderoba original ili kopija.
PROČITAJTE I:
"Fušer" je postao epitet koji dobijaju ona deca kojima roditelji ne kupuju firmirane stvari i deo je novog vida vršnjačkog nasilja u kom se koriste nove tehnologije kako bi se utvrdilo da li je nečija garderoba original ili kopija.
Kako prenosi N1, deca koja ne prođu ovaj materijalistički test, neretko postaju meta imućnijih. Tako se dolazi do toga da ukoliko ne izdvojite trećinu, a nekad i polovinu plate za obuću svog deteta, moguće je da će ono biti nazvano "fušerom".
Ako nasilnici nisu sigurni da li je nečija garderoba firmirana, neretko će je vršnjacima nasilno skinuti i skenirati kod na garderobi. Ukoliko aplikacija ne izbaci rezultat - dete može biti izolovano, zadirkivano, a nekad i fizički zlostavljano.
"Ima razdvajanja, i to dosta, i separisanja po grupicama. Deca koja ne mogu lepo da se obuku, firmirano su podsmevana u školi. Meni to nije normalno, jer svako danas oblači ono što ima, prema mogućnosti roditelja. Ne možemo mi svi da kupimo jednako - patike 'najk' su 20.000 dinara. Sa ovim platama i penzijama, to je nemoguće", kaže Snežana Katić, baka jedne učenice.
Po rečima dečijeg psihijatra Olivera Vidojevića, u pitanju je stari problem u novom ruhu. Deca koja se nađu na meti nasilnika bivaju istraumirana i stigmatizovana, dok svi ostali odrastaju u zebnji da će, ukoliko ne ispune kriterijume i sami biti zlostavljani. Posledice po mentalno zdravlje takve dece mogu biti i pogubne.
"Takvi slučajevi postoje, nažalost, i u kliničkoj praksi, gde neka deca, kada ne dobiju određeni telefon ili određene patike su u stanju da prave velike probleme roditeljima, a nekad i da dignu ruku na sebe", kaže Vidojević.
Deca odrastaju u potrošačkom društvu, dodaje Vidojević, i kopiraju vrednosti koje usvajaju pod uticajem iskrivljenog sistema u kom se materijalno postavlja iznad svega - pa cena i brend postaju zamena za identitet.
"Mi u svom odraslom svetu, načinu komuniciranja i načinu reklamiranja nudimo deci to kao oznaku - ako je određeni brend, to podrazumeva da je to prihvatljivo, a ako nije, onda je neprihvatljivo. Kao neko ogledalo u kom se ogledaju deca, i onda kad je neprihvatljivo, oni hoće to ogledalo da razbiju", kaže Vidojević.
Ukoliko vi lično učite dete da materijalne vrednosti nisu najvažnije, ne znači da će vam dete biti bezbedno, poručuju stručnjaci. Najbolji savet u borbi protiv ovakve stigmatizacije je poboljšanje komunikacije između samih roditelja i zajednički uticaj na decu.
PROČITAJTE I:
![](https://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://kaleidoskop-media.com/aktuelno/fuser-novi-vid-vrsnjackog-nasilja+media=https://kaleidoskop-media.com/images/post-gallery/aktuelno_2192_49414_cover.jpg+description="Fu%C5%A1er"+-+novi+vid+vr%C5%A1nja%C4%8Dkog+nasilja){kind=link}
Komentari