Reportaža
reklama
reklama
reportaža/28.11.2016.

Kuba: Romantizam i diktatura

reportaža
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
  • Oksana Toskić
Autor fotografije:

Priredila: Lela Milivojević

Kuba sigurno neće biti ista nakon odlaska svog revolucionarnog lidera Fidela Castra, mada je ova ostrvska zemlja poslednjih nekoliko godina već počela da se značajno menja.

Jedna od poslednjih velikih političkih figura 20. veka, Fidel Castro umro je 25. novembra u 91. godini. Neki slave njegov odlazak, drugi žale, ali svi, svakako, mogu da se slože da je bio ličnost koja je ostavila trag u istoriji.

Castro je došao na vlast 1959. godine nakon revolucije kojom je svrgnut režim Fuglencija Batiste. Tada se uspostavlja komunistički režim što postaje ogroman izazov za SAD.

Castro postaje ikona, a za to su zaslužni brojni intelektualci i umetnici, od Jean-Paul Sartrea do Olivera Stonea ili Gabriela Garcie Marqueza… Njegov prvi obožavalac bio je … Amerikanac – novinar Herbert Matthews koji je 1957. godine za New York Times napisao da je Castro „snažna ličnost, fanatik posvećen cilju, idealista prepun hrabrosti, s velikim kvalitetima vođe“.

„Fidel Castro je predstavljao nadu, neku vrstu spasa“, objašnjava za AFP Jean Daniel, novinar koji je u to vreme izveštavao sa Kube. Kada je Castro 1. januara 1959. proglasio „početak revolucije“, ona još nije bila marksistička, ali je svakako bila levo i za neke intelektualce nada nakon staljinističkog debakla.

„Fidel Castro, to su bili ti mladi ljudi, ti studenti koji su uspeli da pobede diktaturu i američki imeprijalizam. To je bila simpatija na prvi pogled, neodoljiva“, seća se Jack Lang, bivši francuski ministar.

Kod Castra je, kako se sada neki prisećaju, bilo nečeg romantičnog. Mit o Castru je i „muzika, boja, kubanski romantizam“. „Postojala je potreba da se veruje u njega, ona je bila prisutna čak i kod najuzdržanijih.“

Međutim, iza revolucionarnog zanosa, vladaju diktatura i beda. Kubanski pisac i novinar Jacobo Machover, koji je napustio zemlju 1963. godine, osuđuje intelektualce što su odbili da kritikuju užas koji je stajao iza revolucionarnih lidera, pretvorenih u romantične heroje.

Castro od 1961. godine jasno povlači granice po pitanju slobode izražavanja. Pesnik Heberto Padilla je uhapšen 1971. nakon čega Sartre prekida veze sa ostrvom u pismu koje je potpisalo još 60-ak intelektualaca, protestujući zbog hapšenja kubanskog pisca. Castro im uzvraća optužbama da su agenti CIA i zabranjuje im ulazak u zemlju.

Fidel je na vlasti bio do 2008. kada ga je nasledio mlađi brat Raul koji je počeo da postepeno sprovodi ekonomske reforme. Do istorijskog obnavljanja odnosa sa Vašingtonom dolazi 2014. čime je okončano više od 50 godina neprijateljstva između Kube i SAD.

Pročitajte još:

Daka, svetska prestonica rikši

POVEZANE VESTI
button left button right
KATEGORIJA VESTI
button left button right

Komentari

Vaš komentar je uspešno prosleđen na odobravanje.
User
DB
29.11.2016.

Odlične fotografije.

reklama box
reklama box
reklama box
reklama box